Svih stvari mera je čovek

Povod je 100. godišnjica od Srbinovićevog rođenja, autori su Svetlana Mitić i Mirko Kokir, a postavka će trajati do 7. decembra. Mladen Srbinović, jedan od najznačajnijih likovnih stvaralaca i pedagoga na srpskoj i jugoslovenskoj umetničkoj sceni tokom druge polovine 20. i prvim decenije 21. veka, već dve decenije, od 2005, ima i stalnu izložbu u SANU kao autor vitraža u Svečanoj sali Akademije i njenom holu. U njegovom slučaju, samo zdanje SANU i njena Galerija od večeras biće jedna izložbena celina.

“ U osam tematskih ‘poglavlja’ postavka obuhvata 69 radova – slika, grafika, crteža, kao i dokumentarnu građu, kroz koju se ukazuje na Srbinovićevu značajnu ulogu u jugoslovenskom umetničkom prostoru, ali i u okviru međunarodnih manifestacija, naročito tokom šeste i sedme decenije 20. veka. Ova izložba takođe svedoči i o autorovoj poziciju u vizuelnom oblikovanju javnih objekata i prostora, koji su postali deo kolektivnog vizuelnog identiteta. Kao izlagač i dobitnik nagrada na važnim domaćim i međunarodnim izložbama i manifestacijama, Srbinović je zauzimao važnu poziciju u okvirima jugoslovenskog modernizma kao umetnik i član brojnih umetničkih udruženja i grupa, ali i kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu“, ističu autori izložbe u katalogu koja prati postavku u Galeriji SANU.

Pred likovnu publiku stižu radovi koji obuhvataju period prvih posleratnih decenija sa fokusom na šezdesete godine u cilju prikazivanja Srbinovićeve reprezentativne pozicije i „formiranje specifičnog narativa socijalističkog modernizma“.

„Ostajući dosledan figuraciji i predstavi ljudskog tela kroz metaforu, mit i simbol, Mladen Srbinović razvijao je modernistički izraz zadržavajući tradicionalni odnos prema slici, prenoseći iste ideje i u druge tehnike – grafiku, mozaik, tapiseriju i vitraž. Traganjem za merom umetničke istine i shvatajući je, poput Protagore, kao relativan pojam, Srbinović je tokom delovanja na umetničkoj sceni ostao dosledan u traganju i istraživanju univerzalnih obrazaca kao kolektivne slike sveta, traganju koje nije uvek pratilo aktuelne modernističke tendencije, već se vešto kretalo između istih stvarajući snažan individualan izraz“, ističu Svetlana Mitić i Mirko Kokir.

Oni objašnjavaju da se „kroz izložene radove stiče uvid u način na koji se tokom decenija menjala umetnička praksa Mladena Srbinovića, zadržavajući kontinuirani odnos prema slikarstvu kao samodovoljnom mediju koji se može menjati u okviru sebe samog, sopstvenim sredstvima“. Autorski tim napominje i da je ovaj umetnik značajan trag ostavio je i u grafici, dok su njegovi mozaici na izložbi prikazani kroz skice, uz video projekciju mozaika „Stvaranje nove Jugoslavije“ u Palati federacije, poznatije kao SIV.

Autori ističu da nje slučajan ni naziv izložbe „Svih stvari mera je čovek“, pozajmljen od istoimenog Srbinovićevog triptiha iz 1966, a inspirisan čuvenim Protagorinim sofističkim stavom. Prema njihovim rečima, izložba u Galeriji SANU „vraća se vremenu kada je umetnost bila deo šireg projekta društvenog razvoja – modernizacije, zajedništva i kulturne emancipacije, jer Srbinovićeva umetnost iz tog perioda, naročito radovi namenjeni javnom prostoru – monumentalni mozaici, slike, grafike, tapiserije – svedoče o veri u čoveka, ali i o umetnosti kao sredstvu vrednosnog i estetskog oblikovanja zajednice“.

„U vremenu kada se ta mera čoveka svakodnevno dovodi u pitanje, ova izložba poziva na kritičko promišljanje: da li je čovek i dalje mera svih stvari? Kroz izložbene celine: Univerzalni obrasci istine, Emotivni pejzaži, Zajednička intima, Ogledala stvaranja, Javni prostori pamćenja, Nova tradicija, Misaona estetika i Reflektivna misao, akcentuju se mere kroz koje je Srbinović na svojim radovima definisao stanja i iskustva čoveka, ali se i sami radovi dovode u nove veze i odnose koje bi mogle predstavljati jedan način sagledavanja višedecenijskog umetnikovog stvaralaštva“, ističu Svetlana Mitić i Mirko Kokir.

Oni su autori i dvojezičnog kataloga, u kime su, osim njihovih tekstova sabrani i umetnikovi intervjui i bogata vizuelna građa.

Srbinovićeva dela prikazana u Galeriji SANU, kako objašnjavaju u Akademiji, pozajmljena su iz kolekcija Muzeja savremene umetnosti, Galerije likovne umetnosti poklon zbirke Rajka Mamuzića, Šahovskog saveza Beograda, Muzeja Cepter, kao i iz umetnikove porodične zaostavštine i brojnih privatnih kolekcija i galerija.

Mladen Srbinović rodio se 29. novembra 1925. u Kraljevini Jugoslaviji, u Sušici kod Gostivara, nekadašnja Makedonija. Školovao se u Beogradu, od privatne škole Mladena Josića do Likovne akademije, kod profesora Ivana Tabakovića, Nedeljka Gvozdenovića, Koste Hakmana, LJubice Sokić i Mihaila Petrova. Posle diplomiranja 1951. bio je i na specijalnom tečaju kod profesora Nedeljka Gvozdenovića. Prvi put izlagao 1948. na Izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti, a samostalno 1955. u Beogradu. Bio je član ULUS-a, Grafičkog kolektiva, grupe „Samostalni“ i jedan od osnivača i članova „Decembarske grupe“. Od 1981. dopisni, a od 1988. i redovni akademik u SANU, Srbinović je bio član Makedonske akademije nauka i umetnosti i Evropske akademije umetnosti, nauka i humanističkih nauka.

Pored slikarstva i grafike bavio se ilustracijom, mozaikom i tapiserijom. NJegovi monumentalni mozaici postavljeni su u institucijama širom nekadašnje SFR Jugoslavije: zid u svečanoj sali SIV-a, zidne kompozicije u Historijskom Muzeju u Sarajevu, ciklusi zidnih i podnih mozaika u svečanoj dvorani Skupštine opštine Kruševac, Medicinskom centru Gamzigrdske banje, svečanoj sali fabrike „Prvi maj“, u zgradi RTS u Košutnjaku, crkvi Svetog Nikole u Rumi, na pročelju Investbanke na Terzijama u Beogradu, mozaičke ikone za oltarsku pregradu u manastiru Žiči… Višestruko nagrađivan, 1962. predstavljao je Jugoslaviju na 31. Venecijanskom bijenalu, gde je izložio dvadeset radova, a naslovnoj strani kataloga bila je reprodukcija njegovog ulja na platnu „Tajna crvenog / Il segreto del rosso“.

Likovni kritičari smatraju da je Srbinović bio jedan od retkih domaćih slikara kome su jednako odgovarali i mali i veliki format a, kako su isticali, „rasnim umetnikom dodatno ga je činila boja, od izrazito svetlog, čistog kolorita do intenzivnih tonova“.

– Nikad ne pomišljaj da li si moderan i savremen. To ostavi drugima sa sumnjivim darom, slabim karakterom i nemoćnima, jer tvoj iskaz će biti zauvek nov! I kada je u dometu skroman -govorio je Mladen Srbinović.

On je značajan trag ostavio i kao pedagog na tadašnjem Fakultetu likovnih umetnosti na kom je predavao od 1953 do oktobra 1988. godine. Među kolegama i studentima važio je profesora koji budućim umetnicima pomaže da „razigraju maštu, opuste se i pronađu sebe“.

„…Ono što me je odmah osvojilo bili su Srbinovićevi govori, predavanja, monolozi o ulozi umetnika i umetnosti u prostoru i vremenu i to sa svih aspekata. On nam je otvarao maštu, budio i provocirao ličnosti u nama, navodio nas na čitanja i promišljanja. Tražio je da budemo kompletne ličnosti i vajao nas prema svom uzoru. Bio je emotivac. Znao je da se uznese i da nam satima drži predavanja, ali nije zaboravljao da nam obavi korekture radova. Ostajao je sa nama po ceo dan… Voleo je studente, sa nama se osećao kao car na prestolu. Ali znao je i da podvikne, da podigne glas i oštro kritikuje neku glupost“, piše u svojim sećanjima slikarka Slobodanka Rakić Šefer, koja je Srbinovićevu klasu stigla igrom slučaja, ali priznaje da on „svojim stavovima formirao njenu kompletnu ličnost“.

Mladen Srbinović preminuo je 2009. u Beogradu.