CIA tajna stara 35 godina slučajno otkrivena u arhivi: Misterija skulpture „Kryptos“ napokon rešena

Rešenje poslednjeg i najsloženijeg dela enigme, poznatog kao K4, pronađeno je ne u tajnim laboratorijama ili uz pomoć superračunara, već u – arhivi Smithsonian instituta.

Autor skulpture, umetnik Džim Sanborn, postavio je „Kryptos“ još 1990. godine. Njegovo delo od zakrivljenog bakra sadrži četiri šifrovane poruke, od kojih su tri (K1, K2 i K3) decenijama unazad rešili profesionalni i amaterski kriptografi. Četvrta poruka, međutim, ostala je nerazbijena više od tri decenije, a Sanborn je nedavno odlučio da njeno rešenje proda na aukciji – procenjenu na 300.000 do 500.000 dolara – kako bi obezbedio sredstva za lečenje i humanitarne projekte.

Ali plan je ugrozio mejl koji je umetnik primio 3. septembra. U njemu su stajale prve reči rešenja šifre – a u telu poruke i čitav dešifrovani tekst.

Kako su „špijunski amateri“ razotkrili tajnu

Za otkriće je zaslužan novinar i pisac Džeret Kobek, dugogodišnji zaljubljenik u Sanbornovo delo. Kada je u opisu aukcije pročitao da se kopije „šifarskih tabli“ nalaze u arhivu Smithsonian instituta, zamolio je prijatelja iz Vašingtona, novinara Ričarda Birna, da ih potraži.

Birn je proveo sate fotografišući dokumenta, a Kobek je kasnije te večeri, pregledajući slike, ugledao fragmente papira zalepljene požutelom trakom. Na njima su bila ispisana poznata šifarska rešenja poput „BERLIN CLOCK“ i „EAST NORTHEAST“ – tragovi koje je Sanborn javno objavio između 2010. i 2020. godine. Sastavljanjem svih 97 karaktera, koliko ih ima u K4, Kobek je došao do čitavog rešenja.

„Svi su na ovaj problem gledali kao na STEM izazov, ali ispostavilo se da ga je rešila – bibliotečka nauka“, rekao je Kobek. Njegov kolega Birn uporedio je otkriće s metodama otvorenog obaveštajnog rada.

Sukob interesa: aukcija, poverljivost i pretnje

Kobek i Birn kontaktirali su Sanborna i u razgovoru potvrdili da su došli do rešenja, uz napomenu da im nije namera da ugroze aukciju. Međutim, kasniji razgovori završili su se nesuglasicama: Sanborn je predložio da potpišu ugovor o poverljivosti (NDA) i zauzvrat dobiju deo prihoda od aukcije. Dvojac je to odbio uz objašnjenje da bi takav dogovor mogao predstavljati „saučesništvo u prevari“.

Sanborn je kasnije objasnio da su papiri u arhivu završili greškom dok je pripremao dokumentaciju tokom lečenja od raka. Nakon saznanja da su postali javno dostupni, tražio je da se pristup dokumentima blokira – i Smithsonian ih je zatvorio do 2075. godine.

Aukcijska kuća sada razmatra moguće posledice. Njeni advokati su Kobeku i Birnu zapretili tužbom ako objave rešenje, navodeći povredu autorskih prava i mešanje u ugovorne odnose. U istom mejlu, pak, sugerisano je da bi „ako se uzdrže od objave“, mogli biti proglašeni herojima šifarske zajednice.

Tajna koja možda neće ostati tajna

Iako su Kobek i Birn poručili da nemaju nameru da javno objave rešenje, odbijaju i da potpišu bilo kakav pravno obavezujući dokument. Aukcija počinje ove nedelje i trajaće do 20. novembra, a sama aukcijska kuća je na svom sajtu potvrdila da je rešenje pronađeno.

Advokati upozoravaju da bi eventualno objavljivanje moglo značajno uticati na vrednost dela, ali to nije izvesno. Podsećaju i na primer umetnika Banksyja, čije je delo samouništenjem nakon prodaje za 1,4 miliona dolara dodatno poraslo na vrednosti.

„Tajna se pred očima sveta cepa na komade“, kaže pravnik Tomas Danziger. „Da li to znači da vredi manje – ili više? Ne znamo.“

Za kriptografe poput Elonke Danin, vrednost nije samo u rešenju već u samom procesu: „Ako ne znate metod, onda to i nije rešeno.“ Upravo taj proces, smatra ona, ostaje „prava vrednost“ i srž umetničkog dela koje već tri i po decenije intrigira svet.

Aukcija rešenja za „Kryptos“ otvara mnoga pitanja – o vrednosti umetnosti, prirodi tajni i granici između znanja i tržišta. I dok se čeka novembarsko finale, svet sa nestrpljenjem posmatra kako se jedna od najpoznatijih umetničkih zagonetki našeg vremena polako razotkriva – možda i protiv volje svog tvorca.