Tamara Aleksić: Nadu nisam gubila i ne planiram da je gubim

Ono što ne piše jeste da Tamara Aleksić pomaže u prihvatilištu za decu, da uvek ima vremena i za sve druge koji su zaboravljeni, a to nikako nisu smeli da budu, i da hrabro govori umesto svih ostalih čija se lica ne vide, a čiji je glas odavno utihnuo ili se nikada nije ni čuo, piše N1.

Njeni lepota i pamet, koji su rasli uporedo s njom, koja neodoljivo podseća na sve likove, posebno one istorijske koje je do sada tumačila, i njen dečačko-damski karakter mlade devojke koja nosi i oseća odgovornost zrele žene, ne odmara ni kada ćaska ni kada je u ozbiljnom razgovoru.

„Baka je imala divnu rečenicu, voleli smo da popijemo kafu, razmenjujemo iskustva, mama, Anja baka i ja, baka je imala divnu rečenicu – „ne znam odakle vam toliko vremena da razmišljate“, priča Aleksić.

Ljubav, teskoba, bes, ljutnja… Kako u tome pliva?

„Nisu više samo ambivalentna osećanja, cela paleta emocija je prisutna u nečijem životu. To je težak teret koji svako od nas može da podnese i čini život srećnijim. Kad bih govorila „e ovo neće da uspe“ ili „ova predstava će biti bezveze“, ako bih s tim išla svaki dan kroz život zašto sam tu, to znači da sam samo prepuštena životu, ne donosim nikakve odluke. Moje je da unutar svog kružoka da se preslikava i da ga bojim bojama koje želim da vidim u svetu. To je slično kao u glumi. Dobiješ okvir za sliku, taj okvir su koja je okolnost, priča, unutar toga ti imaš priliku da slobodno bojiš, ta sloboda neće smanjiti okvir, postoje boje koje su toliko isprepletene da pomisliš hajde da povećamo okvir“, navodi glumica.

A kada Tamara kaže ja sam ja – glumica, ostvarena?

„Ti si ok s tim u momenu kad prestaneš da se stidiš da kažeš i da prećutiš. Sada sam prihvatila sve stavke u životu i ja sam u redu s tim. A stvari o kojima ne pričam – ne pričam jer nemam potrebu i drugo mislim da u eri mreža nije pitanje da stvaraš sliku o sebi, već da predstaviš sliku koja je tebi bitna, a nemaš potrebu da je objašnjavaš“, dodala je.

Kaže da nikada ne gubi nadu.

„Nisam tako vaspitavana, moja baka Nada je uvek bila tu, jedna od najsnažnijih žena koje poznajem. Bilo je par puta kao nekih opcija, ponuda da se preselim i svaki put kad je dolazilo do potpisivanja, ja sam odbila i to je tatin doprinos, njegova rečenica „ako svi odemo odavde, ko će da ostane“. Ja volim ovo odakle sam, volim svoj kraj, državu i ako imam nešto što volim – zašto bih napustila. Tako mislim i o ljudima, ako imamo dvosmernu komunikaciju, ljubav, ja ću te uvek štititi čak i ako se raziđemo. Nadu nisam gubila i ne planidam da je gubim“, poručila je.