Taras Buljba

Po završetku bogoslovskih studija u Kijevu, Andrej i Ostap se vraćaju kući među zaporoške Kozake. Njihov otac, Taras Buljba, rešava da ih što pre nauči ratovanju, te ih odvodi u veliko vojno logorište Seč, u blizini fronta. Sinovi, u početku, nemaju želju da idu u borbu, ali svako protivljenje despotskom ocu, može da ih košta glave.
Uzevši za svoj scenario „Tarasu Buljbu“ velikog pisca i oca moderne ruske književnosto Nikolaja Vasiljevića Gogolja, Žan-David Morvan nije se prevario. Odlike Gogoljeve pripovesti su veličanje epske prošlosti, divljenje prema rodoljublju, častoljublju i slavoljublju, koji se suprostavljaju ništavnoj stvarnosti. Takođe, „Taras Buljba“ je, u pogledu strukture, najjednostavnije Gogoljevo delo, gde su do izražaja došli njegov pripovedački dar i osećaj za stvaranje snažnih slika. Zaobilazeći Gogoljevu strukturu, Morvan je na zanimljiv način izgradio uporedne priče i prikaz triju karaktera: Tarasa, Andreja i Ostapa, dajući tako različito viđenje stvarnosti. Istovremeno, onje stvorio drugog Tarasa Buljbu, kome je kod Gogolja, kozački ponos prevazilazio sva ostala osećanja, čineći ga savršenim romantičnim prikazom nacionalnog junaka. Morvan nije ušao u idealizaciju Kozaka, nego je ukazao na surovost primitivnog i ratobornog sveta.
Izbor hrvatskog autora za crtača ove priče, čija je tematika besmislena mržnja između dva slovenska naroda, nije slučajna. Najvažniji razlozi su njegova umetnička izražajnost i brzina crtanja, dok je njegovo slovensko poreklo i učešće u bratoubilačkom ratu koji je potresao bivšu Jugoslaviju, omogućilo još ličniji pristup. Igor je Buljbu zamislio kao snažnog starca, punog borbenog elana i surovosti. Kozake je nacrtao vrlo živopisno, sa puno detalja, neprekidno u pokretu, u tuči, u igri ili u pijančenju. Igorova linija je masna i debela, dajući tako prvi utisak o brutalnosti protagonista.
„Bilo je to surovo vreme, te mi je ukazivanje na nasilje izgledalo logično – objašnjava Kordej – inače, volim da radim na „Tarasu Buljbi“, ne zbog nasilja, nego zbog dobre priče.“ Za razliku od nasilnih Zaporožaca, ukrajinske stepe su velike, mirne i samo podvlače kozačku surovost. Montaža, pravilna i efikasna, vrlo je svojstvena Igorovom načinu pripovedanja. Klasično kadriranje je usporavano ili ubrzavano širokim vodoravnim planovima, uspravnim kadrovima i umetnutim detaljima. Kolor mladog kineskog crtača Peng Vanga urađen je vrlo lepo, u skladu sa Igorovim grafičkim pristupom. Propusti su jedino vidljivi u pojedinim scenama sa pogrešnim osvetljenjem.
Prvi album ovog trotomnog serijala postavio je priču, ukazao na karktere i naznačio buduću tragediju kroz Ostapovu ljubav prema mladoj kćeri poljskog vojvode, inače kozačkog neprijatelja. „Taras Buljba“ (Delkur) je druga saradnja Kordeja i Morvana i pokazuje se kao prilično uspešna freska koja u sebi sadrži borbu, akciju, melodramatiku i određena moralna pitanja. Drugi i treći nastavak serijala, videvši Igorovu brzinu, pojaviće su u francuskim knjižarama do kraja godine.