Direktor Internacionalnog džez festivala Nišvil (Nišville) Ivan Blagojević saopštio je juče da je taj festival odlukom Komisije za savremeno kulturno stvaralaštvo eliminisan sa spiska Ministarstva kulture za sufinansiranje u 2014. i izrazio bojazan da će njegovo ovogodišnje izdanje biti poslednje.
Za potencijalno gašenje Nišvila Blagojević je optužio pre svega ministra Ivana Tasovca, koji je „dodatno centralizovao kulturu i omalovažio umetničku muziku u Srbiji“. Nišvil je do prošle godine od strane Ministarstva kulture bio proglašavan manifestacijom od nacionalnog značaja.
– Od 1,36 milijardi dinara namenjenih za ovogodišnje sufinansiranje savremenog kulturnog stvaralaštva u Srbiji čak 55 odsto „otišlo“ je kulturnim manifestacijama u Beogradu, dok je, recimo, Niš dobio samo 1,4 odsto tih sredstava, za delatnost Crkvenog hora „Branko“. U Nišu nisu „prošle“ ni međunarodne Horske svečanosti, koje imaju tradiciju dugu 44 godine. Takođe, umetnička muzika, u koju spada i klasika i džez, biće sufinansirana sa svega 40 miliona dinara, iako je reč o manifestacijama kojima je, zbog njihove prirode, državno sufinansiranje najpotrebnije. Pri tome, probeogradska i protasovčeva komisija – to se jasno vidi iz njenog sastava, koja pri odlučivanju nema jasne kriterijume i sistem bodovanja, voluntaristički zaključuje da ne bi trebalo sufinansirati Nišvil, ali bi trebalo podržati skoro sve manje poznate ili mlađe džez festivale – u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Užicu, Pančevu i Kosovskoj Mitrovici – kaže Blagojević za Danas.
Naš sagovornik precizira da je komisija Ministarstva kao razloge za donošenje odluke o (ne)sufinansiranju Nišvila navela da je njegov program „preambiciozan“, a da festival „nema čvrstu programsku koncepciju i ispravni tretman domaćih izvođača“. Takođe je navela da se Nišvil „svrstava u manifestacije turističkog i komercijalnog karaktera“ i ulazi u „rizične finansijske situacije“. Ovakvi razlozi su „netačni, a i uvredljivi“.
– Nišvil jeste ambiciozan i to nije „greh“. Njegovu programsku koncepciju – fjužn džeza sa ostalim muzičkim pravcima, počeli su da „kopiraju“ i drugi evropski festivali. Na festivalu nastupa više domaćih muzičara nego na svim ostalim domaćim džez festivalima zajedno. Zbog dobre posećenosti jedan umetnički festival ne može prestati to da bude, a „postati“ turistička manifestacija. Takođe, Nišvil nije u blokadi, ali je tačno da nije uspeo da pokrije prošlogodišnje troškove, pored ostalog i zbog odluke ministra Tasovca, donete pred kraj godine, da poništi odluku svog prethodnika Bratislava Petkovića da se festival finansira sa tri miliona dinara. To je bio nedopustivi presedan, zbog kojeg je reagovao i zaštitnik građana Saša Janković – kaže Blagojević. On dodaje da povodom odluke Ministarstva kulture o (ne)sufinansiranju Nišvila „očekuje oštru reakciju rukovodstva grada“. Ipak, problem je što se, kako zaključuje, u aktuelnim predizbornim kampanjama nijedna politička opcija nije iole ozbiljnije „setila“ kulture.
Podrška Ministarstva filmu o Nišvilu
Apsurdni odnos aktuelnog Ministarstva kulture prema Nišvilu ovih dana nastavlja se i kroz odluku da će sufinansirati film o 20 godina postojanja, rada i uspeha ovog džez festivala, ističe Blagojević. Odluku je, kaže, donela druga komisija Ministarstva – u kojoj „ne sede ljudi iz beogradske filharmonije“. Takođe, kvalitet Nišvila potvrdila je skorašnja odluka Evropske unije da finansijski podrži njegov projekat „Džez – multikulturalni izraz“, u okviru kojeg će se edukovati učenici iz šest gradova na jugu Srbije na temu džeza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
