Teroristička upozorenja su evropska "nova normalnost"

Naskovski kaže da je to u službi projekta i da bi drugačije on izgubio na svojoj istinitosti. Podnaslov izložbe je Zamračenje, izbeglice i ekonomsko kockanje – tri ključne stvari koji su obeležile prošlu godinu i koje na specifičan način razmatra ovaj projekat.

– Najbolji primer pomenutog citata, ako stvari ne bismo posmatrali isključivo na akademski način, mogao bi da se uoči na primeru naslovne stranice nedeljnika New Yorker od 24. septembra 2001. godine, koja je bila bez slike i teksta sa, na prvi pogled, potpuno praznom crnom površinom. Na njoj su samo pod određenim uglovima mogle da se vide zgrade Svetskog trgovinskog centra. Ova naslovnica je odštampana prema istom principu prema kome su rađene crne slike Ad Rajnharta, dok su ostali nedeljnici i dnevne novine teroristički napad 11. septembra ilustrovali spektakularnim slikama. Ad Rajnhartov citat je bitan i zato što on upućuje na stvarni trenutak aktivne participacije, na poziciju polaska iz nulte tačke, koja je važna kao mogućnost za razmišljanje i realnije sagledavanja postojećih problema – objašnjava Naskovski na početku razgovora za Danas.

* Istraživanje u pripremi vašeg rada je podrazumevalo arhiviranje uglavnom stranih dnevnih novina i nedeljnika u realnom vremenu i njihovu komparativnu analizu. Do kakvih ste uvida došli kada je reč o medijskoj reprezentaciji društvenih procesa u 2015. godini?

– Ratovi na prostorima bivše Jugoslavije su ponudili model za globalne sukobe u 21. veku. Na ratnim prostorima Bliskog istoka aktivno učešće su uzeli borci iz 115 zemalja, što ukazuje da je u pitanju globalni sukob i da zbog toga na svetu ne postoje više mesta koja su izolovana i bezbedna. Teroristički napad u Parizu se dogodio 13. novembra u kasnim večernjim satima, tako da je vikend izdanje dnevnih novina Le Monde na naslovnoj strani 14. novembra objavilo glavne informacije o terorističkom napadu u Bejrutu, a tek 16. novembra o napadu u Parizu. Ovakva „greška“ u informisanju je moguća kada su štampani mediji u pitanju i u ovom slučaju ona ima dodatni značaj jer bi u suprotnom događaj u Bejrutu bio potpuno marginalizovan. Na izložbi je zbog toga postavljen niz od 15 novina Le Mond čije naslovne strane prate niz dešavanja nakon 13. novembra, a započinju upravo sa vestima o napadu u Bejrutu.

Izborom nekoliko nedeljnika kao što su Der Spiegel ili Time mogli su da se mapiraju neki ključni događaji, ali se tačnost u informisanju može pronaći najpre u štampi koja se bavi ekonomijom, kao sto su to Ekonomist ili Financial Times.

* Fotografija tragično nastradalog trogodišnjeg dečaka iz Sirije Ajlana Kurdija izazvala je kontradiktorne rasprave o važnosti slike u medijima. Koja su vaša zapažanja u vezi s ovom fotografijom?

– Na izložbi je u razvijenom stanju predstavljen ceo broj tabloida Bild od 8. septembra, koji je zbog pomenute rasprave odštampan bez slika. Ovaj broj je sadržao samo slike sa reklamama. Na taj način su otvorena pitanja o važnosti slike u medijima, ali ono što je bilo posebno značajno u vezi sa ovim tragičnim događajem su dve dnevne novine od 3. septembra, kada su se prvi put pojavile slike utopljenog dečaka iz Sirije. International New York Times je na svojoj naslovnoj strani pored fotografije dečaka kojeg policajac nosi u naručju odštampao i veću po površini, reklamu za internacionalnu konferenciju „Oil & Money“ u Londonu, dok je domaća dnevna novina Politika na naslovnoj strani, pored kropovane i u prvi plan izvučene slike dečaka, imala takođe vrlo veliku reklamu za domaću verziju rijaliti programa „Veliki brat“. U oba primera možemo da postavimo pitanje da li oni predstavljaju neki oblik testa, provere do koje mere zdrav razum ima sposobnost da prima takve vrste suprotstavljenih informacija.

* U kakvoj je funkciji trenutno zamračenje koje se pojavljuje u instalaciji „Mandala i krst“?

– Ovaj godišnji projekat je zasnovan prvenstveno na istraživačkom radu, analizi i arhiviranju štampanih medija, ali instalacija kakva je predstavljena u CZKD-u uključuje i video projekciju na crnoj zavesi koja se nalazi preko celog frontalnog zida, kao i pozadinski zvuk. Gašenje svetla u izlagačkom prostoru menja način percepcije i uvodi nas u drugačiju situaciju od one na koju smo navikli. Trenutak kada ste u mraku je trenutak koji narušava kontinuitet rutinskog opažanja.

* Šta možemo da očekujemo u ovoj godini na osnovu naslovnica objavljenih prvih dana januara 2016.?

– Početak godine su obeležila javna pogubljenja u Saudijskoj Arabiji i protesti u Iranu što otvara novi krug nasilja. Zanimljivo je i pojavljivanje levičarske stranke Podemos na naslovnicama krajem 2015, što, moglo bi se reći, nagoveštava ponavljanje sličnog scenarija kakav smo već videli u Grčkoj. Većina svetskih novina od 6. januara je na naslovnicama objavila fotografije američkog predsednika Baraka Obame sa suzama u očima prilikom njegovog obraćanja iz Bele kuće povodom pitanja o kontroli oružja u SAD. Nedeljnik Time je u junu 1968, neposredno nakon atentata na Roberta Kenedija, na jednoj od svojih najboljih naslovnih strana do sada, objavio sliku revolvera usmerenog ka čitaocu, koja je rad američkog pop-art umetnika Roja Lihtenštajna i tekst „Gun In America“. Ovaj broj je za temu imao isti problem koji je skoro 50 godina kasnije Obamu stavio na naslovne strane svetske štampe. Na izložbi u CZKD-u su i novine od 30. decembra, to jest, datuma kada je ona otvorena, zato što projekat nije „zaključan“. Namera mi je da tokom celog trajanja izložbe, do 30. januara, dodajem nove sadržaje, kao recimo dvobroj Guardian-a od 2. januara u kojem se na naslovnoj strani nalazi tekst: „Teroristička upozorenja su evropska „nova normalnost“.