Tintin i Erže: Istorija prvog evropskog strip junaka

Erže ima i svoj muzej. Prvi strip-junak u evropskom stripu, Tintin je hrabri mladi belgijski novinar i pustolov, kome pomaže njegov verni pas Milu. Sam Žorž Remi počeo je da crta Tintina kada je imao devetnaest godina, piše Večernji.hr.

Žorž Remi rođen je 22. maja 1907. godine u Briselu. Otac mu je bio radnik u fabrici čokolade, a majka domaćica. Eržeova porodica se raspala, a njegov talenat daleko je nadrastao porodičnu sredinu, ali je vaspitanje koje je dobio, u porodici i u školama, bilo ultrakonzervativno i naglašeno katoličko.

Erže je bio odličan u školovanju, osim u crtanju, gde je imao najslabije ocene. Drugi veliki formativni uticaj imao je skautizam. Osnivač skautskog pokreta, 1907. godine, Baden Pauel bio je britanski general, ali zemlja u kojoj je skautizam najviše zaživeo bila je Belgija. Erže je već bio slavan, ali je uvek ostao član skauta, a kao šezdesetogodišnjak rekao je: „To je danas staromodno, ali meni su skautske vrednosti još uvek prirasle srcu.“

Kada je imao sedamnaest godina, list „XX. stoleće“, „novine katoličkog uverenja i informacija“, počinje da objavljuje njegove crteže i stripove. Erže je tamo upoznao svog mentora, opata Norberta Valeza, koji je brinuo o njegovom obrazovanju i prepoznao veliki talenat. Ali — Valez je bio veliki poštovalac italijanskog fašizma i Musolinija.

U novembru 1928. godine Erže je imenovan za urednika „Le Petit Vingtième“, nedeljnog dodatka za mlade. Počev od 10. januara 1929. godine, epizodom „Tintin u zemlji Sovjeta“ započele su pustolovine Tintina, izveštača lista Le Petit Vingtième.

Tintin i njegov verni psić Milu ostvarili su nepogrešiv ulazak u istoriju stripa. Prodaja lista naglo je porasla, usledio je album koji je odmah rasprodat, a Erže je nastavio da crta nove epizode Tintinovih i Miluovih pustolovina: „Tintin u Kongu“ (1930) i „Pustolovine Tintina u Americi“ (1931).

Dobro istražene priče obuhvataju razne žanrove — pustolovine sa elementima fantastike, misterije, političkog trilera i naučne fantastike. One sadrže i farsičan humor, ublažen primesama političkih i kulturnih komentara.

Glavni protagonista je Tintin, istraživački novinar. Živi sam, nema nikakvih obaveza ni novčanih briga, putuje kada hoće i gde hoće, kojim god prevoznim sredstvom poželi. Živi kao odrastao, iako to još nije — izgleda kao sedamnaestogodišnjak.

Njegove pustolovine samo su igra dečaka u sigurnom svetu mašte, gusara, kriminalaca i švercera, koja se vedro privodi kraju da bi započela nova. Mladi, golobradi novinar u golferskim pantalonama nema porodicu, osim psića Milua; druži se, prijateljuje, putuje, a kasnije i živi zajedno sa starim, često podnapitim mornarom, kapetanom Hadokom.

Obojici žene idu veoma na živce — u stripu nema ljubavnih dogodovština; štaviše, u tom svetu gotovo da nema žena. Jedina žena u čitavom serijalu jeste ostarena operska diva Kastafiore, koja svojim poodmaklim godinama, oblom figurom, odevanjem i pevanjem koje naši junaci doživljavaju kao kreštanje unosi dodatni komični element.

Ostali saveznici uključuju inteligentnog, ali nagluvog profesora Turnesola i nesposobne detektive Dipona i Dipona.

Neke od svojih najboljih albuma Erže je nacrtao i napisao između 1941. i 1945. godine. U tim albumima nema nijedne aluzije na rat, ali te godine ipak nose strašnu mrlju na njegovoj svetskoj slavi, jer je radio u listu Le Soir, koji je bio otvoreno pronemački.

Kada je postalo izvesno da će Nemačka napasti, Erže je, kao i mnogi njegovi sunarodnici, pobegao u Francusku. Nakon što se Belgija, posle nekoliko dana rata, 1940. godine predala, kralj Leopold Treći pozvao je podanike da se „sutra vrate na posao“.

Za Eržea, već tada popularnog strip-umetnika, izbor povratka u poznato i mogućnost da radi u listu Le Soir, koji je imao tiraž od 300.000 primeraka, bili su prirodni. Le Soir je objavljivao otvorene pamflete mržnje protiv svojih protivnika i antisemitske tekstove, a Erže je sve to ignorisao i crtao izuzetnom produktivnošću. Tokom tih godina nastali su „Rak sa zlatnim kleštima“, „Zvezda padalica“, „Tajna Jednoroga“ i „Blago Crvenog Rekama“.

Posle Drugog svetskog rata Erže je oslobođen optužbi za kolaboraciju, jer je sudiji bilo preapsurdno da osuđuje Tintina, ali je pre toga bio četiri puta hapšen. Tokom rata mnogo je zaradio, kupio lepu kuću u kojoj je živeo sa suprugom, ali nije želeo decu.

Tokom čitavog perioda okupacije, koji je u Belgiji bio obeležen deportacijama Jevreja, Erže se ponašao kao da ništa ne vidi i ne čuje — nije glasno odobravao, ali se nije ni mešao.

Nakon Drugog svetskog rata, novoosnovani Erže Studios ponovo su iscrtali i obojili sve crno-bele albume kako bi uklonili nedostatke u originalnim crtežima. Od 1934. godine Tintinove pustolovine izlaze u izdanju izdavača Kastermana, sa ilustracijama u boji, sve do Eržeove smrti 1983. godine, tokom rada na albumu „Tintin i Alfa-art“.

Objavljena su ukupno 24 albuma, od kojih je poslednji objavljen posthumno. Između 1946. i 1993. godine izlazio je i poseban magazin Tintin, jedan od najuticajnijih strip-listova u Evropi, koji je, zajedno sa magazinom Spirou, postao rodonačelnik veoma uspešne frankofone škole stripa. Ovi magazini označili su i vrhunac belgijskog stripa.

Do 2007. godine, veka od Eržeovog rođenja, Tintin je objavljen na više od 70 jezika, sa prodajom većom od 200 miliona primeraka, i adaptiran je za radio, televiziju, pozorište i film. Figurice popularnih likova i drugi prateći predmeti postali su kolekcionarsko blago, sa ogromnom potražnjom i prodajom.

Tintin i njegov autor imaju kultni status u belgijskoj kulturi i društvu. U čast Eržeu — i Tintinu — osnovan je muzej u mestu Luvan-la-Nev, nedaleko od Brisela.