U pop svakodnevici

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

 Briljantna niska evropskih elektronskih umetnika različitih generacija začetih u 20. veku, koje smo već slušali polovinom sedmice na Resonate Festivalu, dobila je ovog vikenda i svoj američki ekvivalent. No, da li baš? Slušajući Dopplereffekt iz Detroita, te završnicu sa audio-vizuelno moćnom muzičkom naučnicom Holly Herndon iz San Franciska, jedno je sigurno l uticaji Starog dobrog Kontinenta isuviše su očiti da bi mogli biti zanemareni. Otpisati, međutim, pomenute umetnike kao tek samo epigone evropskog pionirskog elektronskog nasleđa, bilo bi sasvim pogrešno takođe. Jer, krenuvši od svojih uzora, naučne građe i opijenosti ambijentom onih prapočetaka rada sa muzičkim mašinama l i Dopplereffekt i Holly Herndon izgradili su veličanstvene gradove svoje kreativne zbilje. Pomalo utopijske i fric-langovske u slučaju Dopplereffekt, te veselo vavilonski razuzdane u današnjici kada je o Holly Herndon reč.

Veče ipak počinje našim dostojnim predstavnikom da se ogleda sa gorepomenutim elektronskim velikanima preko Atlantika. Reč je o Nenadu Markoviću koji nastupa pod šifriranim umetničkim imenom 33.10.3402 i l koji vas momentalno katapultira u svoju radnu sobu nabijenu elektricitetom, bombardovanu snažnim ritmovima iz kakvog vasionskog broda, sa zvucima ekstatičnosti univerzuma. Sablasni dahovi crnih rupa, metalno odronjavanje svemirskih kapsula, skrečovanje zvezdanih sistema, a sa druge strane neka neobično privlačna tribalna energija. Nenad Marković zaposeo je vašu pažnju veoma kvalitetno i zato ga svakako treba zapamtiti do sledeće prilike.

Dopplereffekt stupaju na scenu simfonijski pak silovito. Kakav samo moćan početak! Kao da su se trube Sudnjeg Dana elektrifikovale i napale vaš sluh dok ne padnete pred njima ničice. Način na koji Dopplereffekt duo stoje za svojim postrojenjima, neodoljivo pri tom podseća na onaj zauzeti Kraftwerk stav, a njihov simfonizirani izraz prava je alatnica mehanizovane imaginacije, sa svojom art elegičnošću, loptastim munjama, gustim šarama elektronskih orbita, grozdovima materije. Nauka pretočena u savremeno osećanje i osetljivost čoveka iz metropolisa ovde dobija svoj monumentalni izričaj.

Holly Herndon obavija vas u uvodu naprotiv ljudskim glasovima. Oni su ulaznica za magično misteriozno putovanje, barem za sve nas koji smo prihvatili poziv da raskinemo katance svakidašnjice i nađemo se u bestežinskom stanju, nošeni mlazom jedne ambiciozne vizuelne i sonične supstance. Na tako neočekivanom ubrzanju, Holly Herndon vodi vas u pravi potkontinent uma, u kojem se pejzaži kroz prateću video projekciju sagledavaju sa svih strana u fantaziji izoštrenih kolora, a new wave artefakti slobodno lebde na dohvat ruke, među njima i omot za „Les Chansones Populaires“ Električnog Orgazma! Boraviti u pop svakodnevici, gde umetnost jesu i mašine i hrana i zvuk i tehnologija i gradovi i trenutni transport i izmenjene perspektive i još štošta. Ah, kako je to samo čudesna svetkovina uma.