– Izložba „Nebesko pecivo na pešačkom prelazu“ umetnika Saše Stojanovića koja se do subote može pogledati u Galeriji O3one predstavlja oko 20 radova ovog autora. Reč je o slikama, plakatima, crtežima i fotografijama sa performansa. Stojanović kaže za Danas da je koncept izložbe osmišljen tako da ukaže na to kakvo je današnje društvo, a ono je, prema njegovoj oceni, depersonalizovano.
„Jedino društvo spektakla i zabave ima prolaz u medijima. Na snazi je šareni fašizam, gde je ljudima ponuđeno sve osim mogućnosti izbora. Ovom izložbom, što sugeriše i njen naslov, želim da iskažem svoju inicijativu za kretanjem i pobunom. Da afirmišem život i pokažem da sam ljudsko biće koje ipak odlučuje o svojoj stvarnosti, makar i na pešačkom prelazu, kada zaustavljam tok saobraćaja i na taj način pokazujem da uprkos svemu postojim“, pojašnjava Stojanović, čije su slike prepoznatljive po stilizovanom crtežu, živom koloritu i maštovitom izboru detalja tako da podsećaju na dečje slikovnice ili zamrznute kadrove crtaća. Sam kaže kako nastoji da kroz njih održi kontinuitet sa detinjstvom. „To je inicijativa za maštom, jednostavnošću i nežnošću, svojstvenih detinjstvu“, ukazuje.
Njegovi radovi istodobno se mogu povezati i sa ilustracijom i stripom. U njima, kako dodaje, ima rokenrola budući da njegova ostvarenja podsećaju na ono što su radili Hauard Finster i Džejmson Rici, koji su dizajnirali omote za Talking Heads i Tom Tom Club. Recimo, slika „Šta se dogodilo jednog četvrtka?“ ilustruje ono o čemu je pevao Džon Lenon u pesmi Give Peace a Chance, priča Stojanović i dodaje da su na njoj Popaj i Joko Ono. I sam je autor plakata i omota za album „Sva sreća general voli decu“ grupe Obojeni program. Likovno je opremio knjigu „Tri čvora na trepavici“ Ljubivoja Ršumovića.
Što se tiče fotografija sa performansa, Stojanović se priseća onih koji su nastali u društvu s Markom Breceljem i Nunetom Popovićem.
„S Breceljem sam izveo performans Evropska savest u evropskom selu 2008. u Kopru s vrećama za smeće kao revolt zbog toga što se tamo 9. maja proslavljao Dan Evrope, dok je Dan pobede nad fašizmom ignorisan. Kada je 1999. godine bilo zakazano suđenje Nunetu Popoviću, izveo sam performans ispred Palate pravde kojim sam želeo da podržim njega kao autora i afirmišem slobodu umetničkog izražavanja“, podseća sagovornik Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
