Ulaznice kao statusni simbol: Zašto su veliki koncerti postali sve veći, ređi i skuplji

Rasprodati jedan koncert u velikoj areni nekada je predstavljao vrhunac uspeha, dok danas najveće svetske zvezde planiraju višenedeljne serije nastupa na istom mestu, i to pred publikom koja se broji u stotinama hiljada ljudi, navodi Gardijan u svojoj detaljnoj analizi aktuelnih turneja muzičkih zvezda.

Tokom poslednjih godina, standardi su se značajno pomerili. Pevačice kao što su Rej i Olivija Din najavljuju po više večeri u londonskoj O2 Areni, dok Dejv i Arijana Grande planiraju serije koncerata koje su do pre samo deceniju bile nezamislive.

Najekstremniji primer je Hari Stajls, koji je najavio desetine nastupa u njujorškom Medison Skver Gardenu, uz višemilionsku potražnju u pretprodaji, kao i rekordnih dvanaest koncerata na stadionu Vembli u Londonu, najviše ikada u okviru jedne turneje.

Ovakvi rezultati više nisu izuzetak. Turneja „Eras“ Tejlor Svift premašila je prihod od dve milijarde dolara i postala jedna od najuspešnijih u istoriji, ali slične brojke ostvaruju i drugi izvođači. Koldplej sa turnejom „Music of the Spheres“ i The Weeknd sa „After Hours Til Dawn“ pokazali su da tržište velikih koncerata i dalje raste, uprkos ekonomskim pritiscima i rastu troškova života.

Društvene mreže i efekat masovne potražnje

Jedan od ključnih faktora ovakve potražnje jeste uticaj društvenih mreža. Platforme poput TikToka doprinele su tome da koncerti postanu kulturni događaji koji prevazilaze samu muziku. Snimci specijalnih gostiju, novih pesama ili spektakularnih produkcijskih momenata brzo postaju viralni, stvarajući snažan osećaj da prisustvo koncertu predstavlja društveni imperativ.

Mlađa publika često ne dolazi isključivo zbog muzike, već i zbog iskustva koje se deli onlajn. Odlazak na veliki koncert postaje način da se učestvuje u globalnom kulturnom trenutku, ali i da se simbolično pokaže pripadnost određenoj generaciji ili zajednici fanova.

U tom kontekstu, same ulaznice postaju statusni simbol. Prisustvovanje turnejama poput „Eras“ ili koncertima Bijonse sve češće se doživljava kao društveno značajno iskustvo.

Arči Marks (20), student iz Velike Britanije koji redovno posećuje velike arene, a koji je govorio za Gardijan, kaže da TikTok igra veliku ulogu u kreiranju tražnje: Video-zapisi sa specijalnim gostima ili premijerama novih pesama brzo postaju viralni, što stvara osećaj „fomo“ – strah da ćeš nešto propustiti. Čak i osobe koje inače nisu strastveni slušaoci nekog umetnika sada žele da budu deo spektakla, ne samo zbog muzike, već i zbog društvenog i kulturnog statusa koji to donosi.

Eksperti objašnjavaju da se deo ogromne potražnje može pripisati post-pandemijskom „nagomilanom talasu“ želje publike da doživi koncerte uživo. Emma Bounes iz velike kompanije AEG, takođe za Gardijan, kaže da je praznina izazvana zatvaranjem nakon Covid-19 podstakla ljude da se vrate na koncerte sa još većim entuzijazmom, zbog čega se planiranje turneja sada radi mnogo ranije nego pre.

Međutim, ovakav trend ima i negativne posledice.

Dok najveći izvođači pune stadione, srednje i manje poznati muzičari, koji nastupaju u klubovima i manjim salama, suočavaju se sa padom posećenosti.

Publika, ograničena budžetom, često bira da štedi novac za jedan veliki događaj, umesto da redovno posećuje manje koncerte. Time se dodatno produbljuje jaz između globalnih superzvezda i ostatka muzičke scene.

Rezidencije i koncentracija publike

Sve češći model su takozvane rezidencije – serije koncerata na jednom mestu, umesto klasičnih turneja koje podrazumevaju stalna putovanja. Ovakav pristup smanjuje logističke troškove izvođačima, ali često povećava troškove za publiku, koja mora da putuje i plaća smeštaj kako bi prisustvovala koncertima.

Primer ovakvog modela bila je Adel, koja je tokom 2024. godine održala deset uzastopnih koncerata u Minhenu, privlačeći fanove iz cele Evrope. Sličan trend primećuje se i kod drugih izvođača, što dodatno centralizuje koncertna dešavanja u nekoliko velikih gradova.

Savremena publika više ne očekuje samo muzički nastup, već celokupan spektakl – složenu scenografiju, koreografiju, vizuelne efekte i precizno režiranu produkciju. Takva očekivanja značajno povećavaju troškove organizacije, što se neminovno odražava na cenu ulaznica.

Iako veliki koncerti nude snažan osećaj zajedništva i kolektivnog iskustva, rast cena i koncentracija događaja postavljaju pitanje dugoročne održivosti ovakvog modela. Dok stadioni ostaju puni, sve je jasnije da uspeh najvećih turneja dolazi uz ozbiljne izazove za širi muzički ekosistem.