Umetnica Jajoi Kusama od 1977. dobrovoljno živi u psihijatrijskoj bolnici i svaki dan stvara po deset sati

U pitanju je japanska umetnica čiji je rad obeležen beskonačnim ponavljanjem tačkica, sobama sa ogledalima i motivima bundeva, piše Večernji.hr.

Njen rad osvojio je publiku širom sveta, a životna priča, isprepletena borbom s mentalnim zdravljem i neprekidnom potragom za umetničkim izražajem, jednako je intrigantna.

Rođena 1929. godine u Matsumotu, u Japanu, Kusama je odrastala u imućnoj, ali disfunkcionalnoj porodici. Njen otac bio je neveran, a majka ju je terala da ga špijunira, što je ostavilo duboke traume na mladoj Jajoi.

Već u dobi od deset godina počela je doživljavati živopisne halucinacije – bljeskove svetla, aure i polja tačkica koje su pretile da je progutaju.

Ove vizije, koje su uključivale i razgovor s cvećem, postale su osnova njenog umetničkog stvaralaštva. Crtanje je postalo njen način suočavanja sa strahom i teskobom, a motivi iz halucinacija, poput tačkica i bundeva, postali su njen zaštitni znak.

Iako je pohađala umetničku školu u Kjotu, Kusama se nije slagala s tradicionalnim japanskim pristupom umetnosti. Želeći slobodu izražavanja 1958. godine, s nekoliko stotina dolara ušivenih u podstavu haljina i crtežima, preselila se u Njujork.

U početku je živela vrlo skromno, ponekad se hraneći ostacima hrane, ali je uporno radila na svojoj umetnosti.

U Njujorku, Kusama se brzo integrisala u avangardnu scenu, družeći se s umetnicima poput Endija Vorhola i Donalda Džada. Njene „Infinity Net“ slike, platna prekrivena hiljadama sitnih, ponavljajućih poteza četkicom, privukle su pažnju kritike.

Razvila je i „soft sculptures“, objekte prekrivene falusnim oblicima, kao oblik terapije za svoju seksualnu fobiju, nastalu zbog traumatičnih iskustava iz detinjstva.

Kusama se deklariše kao aseksualna osoba, a averzija prema seksu, koju je razvila još u detinjstvu, uticala je na njen život i stvaralaštvo.

Iako je imala kratku vezu s umetnikom Donaldom Džadom, njena najznačajnija romantična veza bila je s umetnikom Džozefom Kornelom. Njihov odnos bio je strastven, ali platonski.

Šezdesetih godina, Kusama je postala poznata i po svojim „happening“ performansima, u kojima je gola tela učesnika oslikavala tačkicama, često u znak protesta protiv rata u Vijetnamu ili Niksonove politike.

Ovi performansi, iako su joj doneli medijsku pažnju, često su bili pogrešno interpretirani, prikazujući je kao skandaloznu figuru, a ne kao ozbiljnu umetnicu.

Kusama je tvrdila da su neki od njenih muških kolega, uključujući Vorhola i Klaesa Oldenburga, prisvojili njene ideje, što je dodatno otežavalo njen položaj u dominantno muškom umetničkom svetu.

Nakon smrti partnera Džozefa Kornela, Kusama se 1973. vratila u Japan. Njeno mentalno zdravlje se pogoršalo, te je 1977. godine dobrovoljno ušla u psihijatrijsku bolnicu Seiva u Tokiju, gde i danas živi.

Međutim, to nije označilo kraj njene karijere, već novi početak. U blizini bolnice ima svoj studio, gde svakodnevno neumorno radi, stvarajući slike, skulpture i instalacije.

Njene izložbe privlače milione posetilaca, a njena dela postižu rekordne cene na aukcijama. Npr, jedna od njenih „Infinity Net“ slika prodata je 2019. godine za 7 miliona €.

Njene „Infinity Mirror Rooms“, sobe sa ogledalima ispunjene svetlima i objektima, postale su globalni fenomen, posebno popularne na društvenim mrežama poput Instagrama.

Kusama je ostvarila svoj cilj – stvoriti „Kusama svet“. Njen rad, prožet autobiografskim elementima i psihološkim temama, prepoznatljiv je i razumljiv publici širom sveta.

Bundeve, koje je počela crtati još kao dete, postale su jedan od njenih najpoznatijih motiva, simbolizujući toplinu, humor i ljudskost.

Tačkice, koje su proizašle iz njenih halucinacija, postale su simbol beskonačnosti i način da se postigne „autooliteracija“, odnosno stapanje s okolinom.

Jajoi Kusama nikada nije prestala stvarati. Njen život i rad dokaz su snage umetnosti kao terapije i sredstva za komunikaciju s svetom.

Njena priča inspiše i podseća nas na važnost prihvatanja različitosti i rušenja tabua vezanih uz mentalno zdravlje.