Umetnici upozoravaju EU da nam „kuća gori“

Tokom razgovora naveden je niz problema sa kojima se sektor suočava, a dinamika sastanka pokazala je da su učesnici bili u vremenskom tesnacu da obuhvate sve teme koje ih pritiskaju.

Joveva je poručila da će učiniti sve što može da bude njihov posrednik u Evropskom parlamentu.

Nakon sastanka svi su se uputili ka Skupštini da daju podršku Dijani Hrki, majci koja je do juče štrajkovala glađu tražeći pravdu za svog sina i sve stradale u padu nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici.

Joveva je podsetila da je pre ulaska u politiku radila u medijima i intenzivno se bavila kulturnim i kreativnim sektorom.

Istakla je da je taj sektor godinama potcenjen, da je pandemija pokazala koliko kultura znači, ali da se to često zaboravlja.

Navela je da se u Srbiji danas o kulturi premalo govori, te da je spremna da probleme i informacije prenese u Evropski parlament.

„EU na papiru mnogo govori o kulturi i kreativnom sektoru, postoje programi, postoje mehanizmi, ali sve to treba pogurati. Ja ću biti taj posrednik koliko god mogu“, rekla je Joveva.

„Godinama smo čekali da se Evropa oglasi. Iz tog razloga i postoji evroskepticizam, jer je Srbija jako dugo u problemu“, istakao je glumac Nenad Hadži Maričić.

On je podsetio i na proteste „Jedan od pet miliona“, u kojima je učestvovalo sto gradova u Srbiji.

„Dugo smo čekali da se čuje neki glas i onda se on desio kroz vas, i zato vas mi, zaista, vidimo — kako je rekao Ivan Lalić — kao našeg anđela i kao nekog ko je naš heroj.“

Hadži Maričić je opisao složenu situaciju u kojoj se nalazi Narodno pozorište u Beogradu, dodajući da su mnogi glumci kažnjeni zbog podrške studentima, da je na privatnom fakultetu gde je i sam radio sklonjen i da je na toj visokoškolskoj ustanovi zatvorena čitava katedra glume.

„Kultura je primer na kojem se vidi da mi iz autoritativnog režima ulazimo u totalitarni sistem“, upozorio je Hadži Maričić.

„Naš osnovni problem sedi na Andrićevom vencu i, čini mi se, dok se to ne reši povoljno — a to znači da predsednik ode — teško da će se išta postići“, rekao je glumac Darko Tomović, dodajući da to ne znači da treba sedeti i ćutati.

Prema njegovim rečima, studenti su mnogo učinili u podizanju svesti u društvu: neutralni su svedeni na statističku grešku, a stariji su tu „na straži“ da mladima ponude „iskustvo i bubrege ukoliko to bude zatrebalo“.

Glumac Tihomir Stanić je skrenuo pažnju na probleme nezavisne scene, istakavši da je i ranije bilo teškoća, ali da je postojala makar simbolička podrška, dok sada ne postoji nikakva.

„Sada postoje crne liste i spiskovi onih podobnih koji mogu da rade, da snimaju. Postoje i nezavisne produkcije koje gostuju po Srbiji sa predstavama, a upravnici domova kulture gledaju podelu, određuju ko može, a ko ne može da igra — ako je, recimo, neko malo snimljen na blokadama. Bukvalno se ljudima onemogućava egzistencija zbog političke podobnosti. Čak, to sam nedavno čuo, traže da kad pozorište negde gostuje, glumci potpišu izjave da neće podići transparent ili ići na blokade. To je neodrživo, ali mnogo govori o prirodi ovog režima“, zaključio je Stanić.

„Cilj ovog sastanka je da skrenemo pažnju evropske javnosti na problem slobodnomisleće kulturne i kreativne scene, koja je praktično pred nestajanjem i na rubu egzistencije“, kazao je Dušan Kovačević iz Exit-a, koji je nedavno po pozivu boravio u Briselu ispred evropske festivalske organizacije.

Tamo je, kako je ispričao, ukazao na gašenje slobode u civilnom sektoru, kao i na kulturnoj i kreativnoj sceni, uz konstataciju da se o tome donedavno malo govorilo.

Pisac i aktivista Dejan Atanacković složio se sa Jovevom da je moralna obaveza Evrope da podrži sve ono što u kulturnom pogledu jesu evropske vrednosti, ali je upozorio i na bauk antievropejizma koji kruži pobunjenom Srbijom.

To se, kako je naveo, vidi kroz niz postupaka, ponašanja i izjava, a pre svega u nedostatku onoga što bi trebalo da postoji.

„Imamo situaciju u kojoj, uz sve ono što nam je potpuno jasno i očigledno kao neophodnost Evrope u Srbiji i Srbije u Evropi, kao neophodnost politika koje će ovde biti promovisane zarad preživljavanja — jer za mene je ideja Evrope ideja preživljavanja Srbije — vidimo da, nažalost, postoji poprilično jaka tendencija da se evropske integracije, pa čak i rezolucija Evropskog parlamenta, koja je za mene bila istorijski događaj, potpuno ignorišu u onim krugovima od kojih očekujemo najkorenitije promene“, kazao je Atanacković.

On je dodao da je politiku uvek doživljavao kao obrazovni proces i da, shodno tome, smatra važnim — što je u izvesnom smislu i samokritika — da se unutar srpskog društva, institucija kulture i svih razumnih pojedinaca koji imaju kontakt sa javnošću mora pojaviti insistiranje na političkoj racionalnosti.

„Potpuno je politički iracionalno zanemarivati činjenicu da je za Srbiju Evropa neophodna, da je Evropa neophodan politički put i partner“, istakao je Atanacković.

Dodao je da bi to mogao biti predlog za razmišljanje o tome kako bi Evropa, evropske institucije, Joveva lično i ljudi iz njenog okruženja mogli da deluju na obrazovni način, ne bi li se skeptična srpska javnost — koja, naravno, ima mnogo razloga za svoj evroskepticizam — suočila sa logičnim činjenicama. A one govore da nema šanse da Srbija preživi sve ovo ukoliko ima režim koji je spreman da uništi univerzitet, Narodno pozorište i svaku instituciju.

„To je režim koji uništava i koji predstavlja opasnost ne samo za Srbiju, nego i za region i Evropu“, zaključio je Atanacković.

Zdravko Vulin primetio je da su svi u svojim izlaganjima bili pomalo nežni, budući da u Srbiji jedna majka štrajkuje glađu 16 dana, tražeći pravdu za svog sina, a jedan otac štrajkuje glađu sa svojim maloletnim sinom, tražeći svoje pravo na rad.

„To bratstvo u koje nas pozivate mora da zna da je ova država oteta i da ova kuća gori. Svi ovi problemi koji ovde stoje i optimizam da se mi snalazimo i preko brda dovodimo ljude preko ličnih kontakata — to nije evropska vrednost za koju se deklarativno zalažemo svi. Možemo da se snađemo. U Srbiji postoji odlučnost, hrabrost za pravdu, slobodu i istinu, ali nemamo kapaciteta. Nama ovde ne treba da sačekamo da prođe noć da vidimo ko će iz susednog stana da izađe živ, pa da mu kažemo pristojno ‘dobro jutro’. Ovde su ljudi na izmaku snaga, ali moramo da znamo da pored sebe imamo vrhunskog manipulatora, koji u jednoj ruci drži esenciju anestezije koju sipa ovom narodu već 15 godina, a u drugoj ruci razređivač, gde pobunu studenata, koji ne mogu sami na svojim plećima to da iznesu, razređuje tu esenciju. U esenciji te pobune su vaspitanje, obrazovanje, kultura, umetnost, kreacija. Ako ta esencija bude razređena, mi nećemo imati priliku da dođemo do vas. Znači, trenutno, naša kuća gori“, istakao je Zdravko Vulin.

Zagrljaj 

Nakon sastanka, poslanica Evropskog parlamenta Irena Joveva se sa delom učesnika užurbano uputila ka Skupštini Srbije kako bi pružila podršku Dijani Hrki u njenoj borbi za pravdu. Snimak na kojem Joveva i Hrka stoje ispred šatora brzo se proširio društvenim mrežama. Na njemu se, između ostalog, čuje kako Joveva poručuje da se Dijana bori za principe koji prevazilaze jedan slučaj i tiču se čitavog društva.

„Ona je jedna majka koja ne odustaje. I ja sam majka i ne mogu da pretpostavim kako joj je, ali sam došla i kao majka, i kao Irena obična, ali i kao političarka, da joj kažem da nije sama“, rekla je Joveva snažno zagrlivši Dijanu Hrku.