„Užasne priče o ljubavi“: (Be)smisao opčinjenosti

Dobije se zbirka priča „Užasne priče o ljubavi“ koja nimalo ne nalikuje romantičarima ni simbolistima i koja mnogo više zajedničkog ima sa filmovima o junacima sa margine.

Tu zbirku izdao je Veseli četvrtak, a priredila ju je Ana Marija Grbić koja je, kako je napomenula na kraju, rešila da nam ništa ne objašnjava niti crta, već ostavi svakom čitaocu ponaosob da upije taj užas koje ove pripovetke donose.

One nisu ni tipične horor priče, uz možda izuzetak jedne, niti potpuno realne, već svojevrsno snoviđenje deset različitih autora koje se ljubavi dotiču na sasvim neočekivane i često neobjašnjive načine.

Pripovetke za zbirku napisali su Bojan Vasić, Ivana Bulatović, Miloš Živković, Ana Vučković, Svetislav Basara, Lana Bastašić; Jovica Aćin, Anja Marković, Bojan Savić Ostojić i Marko Vignjević.

Svako od njih na po dvadesetak stranica predstavio je viziju vrlo specifičnih situacija koje se na neki način dotiču ljubavi, ali daleko od stereotipa „dečak-upozna-devojku“.

Period koji zbirka obuhvata ide od praistorije (ali ne onako kako očekujete), preko dinastije Obrenović (još manje kako očekujete), pa sve do sadašnjeg trenutka u kome neki ljudi imaju specifičan fetiš koji se teško ispunjava.

Naracija ide od bogatih i opširnih pasusa do kratkih dijaloških razmena, a često bez ikakve katarze na kraju.

„Užasne priče o ljubavi“ nisu pisane da biste osećali leptiriće u stomaku dok ih čitate, eventualno možete osetiti udarac u taj isti stomak kada shvatite da je autor odlučio da priču prekine baš tu i tada.

Likovi u njima možda ne zaslužuju sve to što ih zadesi, možda bi voleli neki srećniji epilog, ali za to bi morali da se obrate nekom drugom ko voli da sve zaokruži kao u laganom „ljubiću“.

Zbog toga ovo nije zbirka koja se poklanja za Dan zaljubljenih ako nekoga želite da osvojite, već ako želite da nekome predstavite nešto drugačije, iščašenije i autentično.

Zanatski gledano, svaka od pripovedaka donosi nešto drugačije, od postavke i ideje pa sve do raspleta, što ih čini malim celinama za sebe i zbog čega je moja preporuka da ih čitate jednu po jednu, a nikako celu zbirku od početka do kraja.

Moj favorit ipak je „Uskliknimo s ljubavlju“ koja, pogodili ste, ima veze sa Svetim Savom, ali ponovo, ne onako kako očekujete.

Celokupan vizuelni doživljaj zbirke „Užasne priče o ljubavi“ zaokružuju ilustracije Nađe Tišme, koja je nacrtala po jednu za svaku priču.

A sveukupno, to je još jedan pokazatelj da se Veseli četvrtak kroz svoje književno izdavaštvo ne plaši da zađe u razne žanrove i prikaže autentične glasove.