Van Gogove zvezdane noći u Amsterdamu

On se nalazi u muzejskoj četvrti, pored Rajks muzeja gde je čuvena Rembrantova „Noćna straža“. Stalna postavka muzeja organizovana je u više delova koji pokrivaju pet glavnih perioda Van Gogovog stvaralaštva – period rada u Holandiji, Parizu, Arlu, Sen Remiju i Over-sur-Oazu.

Pored stalne postavke, posetioci će, do 7. juna ove godine, moći da vide jedinstvenu izložbu pod nazivom „Van Gog i boje noći“ i da uživaju u 32 slike i 19 crteža, iz kojih izbija neverovatna snaga izraza i emotivnog naboja. Ovo je prva izložba posvećena noći, toliko omiljenoj umetnikovoj temi. Van Gog je smatrao da je sumrak najpovoljniji momenat za kontemplaciju i stvaranje. Noćne boje vrlo su prisutne u njegovom delu, jer se on tada osećao pun energije i entuzijazma. U okviru ove postavke izložena je jedna od Van Gogovih najčuvenijih i najlepših slika – „Zvezdana noć“, koja se nalazi u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMa), kao i portret Eugena Boša, „Ljudi koji jedu krompir“, „Zvezdana noć nad Ronom“…

Iako je Van Gog, prikazujući mračni život seljaka i radnika, prvobitno želeo da postane crtač i ilustrator, on je na kraju napravio revoluciju u umetnostii, kao slikar zaokupljen bojom. Njegovim specifičnim pokretima četkicom, uspeo je da se oslobodi imitacije stvarnosti, kao i diktata idealnog, nametnunog tradicionalnim kanonima dotadašnjeg slikarstva.

Van Gogova prvobitna želja da bude crtač uticala je na njegovu tehniku i način na koji je boje nanosio na platno. Crteži i akvareli, kao tehnika su značajno uticali na Van Gogovo slikarstvo. On četkicom, umočenom u boju, nanosi linije i tačke direktno iz tube, što postaje glavni pečat njegovog neponovljivog stila, koji je osnova ekspresionizma. Kolorit njegovih slika potpuno se menja pošto se iz Holandije preselio u Pariz 1886. godine. On oslobađa svoj unutrašnji svet koji postepeno uspeva da ispolji preko eksplozije boja na svojim platnima, pogotovo tokom poslednje dve godine svog života provedene na jugu Francuske. Impresionizam, poentilizam, dekorativna japanska umetnost, načela su koja je Van Gog prihvatio tokom dvogodišnjeg boravka u Parizu, i tokom kojih se neprestano sukobljavao sa svojim kolegama iz umetničkih krugova. Zbog toga je rešio da se preseli na jug Francuske, gde dobija novu snagu zahvaljujući prelepim predelima Provanse, direktnim kontaktom sa prirodom i neprestanim radom na otvorenom prostoru.

Posle niza depresivnih kriza, Van Gog završava u psihijatrijskoj bolnici na lečenju. U bolnici je neprestano slikao, ali je nažalost, 1890, zbog svoje bolesti, u jednom trenutku psihičke rastrojenosti izvršio samoubistvo. Van Gogove poslednje reči najbolja su ilustracija njegovog nesrećnog života – „Tuga će večno trajati“. Njegova genijalnost, kao i tragična biografija koja je bila predmet mnogih književnih i filmskih ostvarenja, učinili su ga jednim od najpoznatijih umetnika modernog doba.

Evropski događaj godine u Bazelu

Vinsent van Gog preferirao je da slika portrete i figure, ali su njegovi pejsaži izazvali revoluciju u umetnosti. Sedamdeset pejsaža, među kojim većinu ključnih radova nije videla šira publika, predstavljeni su u muzeja umetnosti u Bazelu. Izložba je okarakterisana kao Evropski događaj godine. Organizatori očekuju više od pola miliona posetilaca pre nego što se izložba završi 27. septembra ove godine. Vrednost radova je procenjena na više od 12 milijardi dolara. Postavka pokriva sve faze Van Gogove umetnosti pejsaža. J. B.