Prelomna predstava godine večeras na TV-u: „Proces Peliko“ (VIDEO)

Ovaj komad na otvaranju Ne Bitefa ispraćen je višeminutnim aplauzom i stojećim ovacijama za gotovo 30 domaćih glumaca i glumica, aktivistkinja i radnika u kulturi, koji su sa rediteljem Milom Rauom i dramaturškinjom Servan Dekl radili na predstavi „Proces Peliko“

Više od četiri sata dugo, slojevito dramatizovano suđenje silovateljima Francuskinje Žizel Peliko izvedeno je na sceni „Mata Milošević“ Fakulteta dramskih umetnosti.

Predstava „Proces Peliko“ je nastala u koprodukciji Bečkog festivala i Festivala u Avinjonu, a pored ta dva grada, do sada je izvedena i u Lisabonu, Varšavi i Stokholmu, uz izvanredne kritike stručne javnosti, ali i šire publike.

U predstavi su učestvovali Svetlana Bojković, Vesna Trivalić, Marija Opsenica, Tihomir Stanić, Milena Radulović, Nada Šargin, Bojan Bulatović, Ljiljana Bralović, Nebojša Romčević, Igor Koruga, Jelena Ivetić, Nikita Milivojević, Marko Grabež, Jelena Mijović, Gabor Pongo, Eva Voštinić, Emina Spahić, Branislav Trifunović, Matija Stefanović, Nedim Nezirović, Jelena Stupljanin, Tamara Jovanović, Miloš Timotijević, Anđelka Nikolić, Milan Marić, Nela Antonović i Milena Bogavac.

Kroz sirov pozorišni dokumentarizam čitanja spisa sa nedavno okončanog sudskog procesa koji je potresao javnost, predstava svedoči o sistemu koji omogućava da porodično nasilje prođe nezapaženo.

S obzirom da su zločini o kojima se govori monstruozni, reditelj i dramaturškinja su vešto prepoznali da materijalu nije potrebna „estetska nadgradnja”, već precizno dramaturško kolažiranje.

Žizel Peliko, sedamdesetdvogodišnja Francuskinja koju je u nesvesnom stanju suprug zajedno sa pedesetoricom muškaraca pronađenih na internetu silovao u rasponu od nekoliko godina, odlučila je da otvori suđenje za javnost i učini „da sramota promeni stranu”.

Ovo suđenje bez sumnje je medijski najzastupljenije, najkomentarisanije, ali i najsimboličnije suđenje našeg vremena.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by NE:BITEF (@ne.bitef25)

Kao u jednoj sociološkoj studiji, ono pokazuje da su u savršeno normalnom zapadnoevropskom gradu – malom mestu Mazan na jugu Francuske, blizu Avinjona – sasvim obični muškarci iz svih društvenih slojeva i starosnih grupa sposobni za možda i najekstremniji zločin: višestruko silovanje žene u nesvesti.

„Sram mora da promeni stranu“: odluka Žizel Peliko da njeno suđenje bude javno učinila ju je simboličnom figurom prelomnog trenutka.

Proces Peliko odaje počast jednoj običnoj ženi koja je postala simbol otpora seksualnom i rodno zasnovanom nasilju koje čine muškarci.

600 sati suđenja, 51 tužilac, 20.000 video-snimaka i fotografija koje je napravio Dominik Peliko, suprug Žizel Peliko, 38 advokata – sve to kako bi se donela presuda za više od 200 silovanja pod hemijskom omamljenošću počinjenih tokom jedne decenije.

Potreban je čitav spektar izvora da bi se promislilo o tome kako je ovako nešto bilo moguće.

Izjave, zapisnici, istražni spisi, naučni komentari, intervjui, opisi video-materijala, kolumne, kolaži, mejlovi, završne reči, ekspertize.

I tapiserija Mon Ventua koja dominira sudnicom, podsećajući na pogled iz sobe Žizel Peliko.

Poput Petrarke koji se popeo na tu istu planinu 1336. godine, publika je vođena kroz masu materijala, na putovanju koje meša istoriju, sadašnjost, dom i svet.

Tokom četvoročasovnog oratorijuma, Servan Dekle i Milo Rau oslikavaju portret čitave jedne epohe.