vil ajznerFoto: Pattymooney, CC BY-SA 3.0 <https://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0>, via Wikimedia Commons

Vil Ajzner pomogao je u nastanku grafičkog romana, a sada stiže biografija koja istražuje njegovo zaveštanje, jevrejski identitet i stvaranje nove vrste umetnosti.

Mnogo pre nego što su grafički romani počeli da se nalaze na listama najprodavanijih knjiga i dobijaju književna priznanja, Vil Ajzner bio je pionir tog oblika izražavanja, tretirajući stripove ne kao jeftinu zabavu, već kao umetnost.

Sada, nova biografija u formi strip-panela priča njegovu priču onako kako je i on sam pričao mnoge druge — kroz mastilo i maštu.

„Vil Ajsner: Strip-biografija” (Will Eisner: A Comics Biography), novi grafički roman umetnika iz Bostona, Dana Mejzura i pisca Stivena Vajnera, prati život ovog jevrejskog autora od njegovih ranih dana borbe u Njujorku tokom Velike depresije, preko revolucionarnog rada na njegovom čuvenom grafičkom romanu „Duh” (The Spirit), pa sve do kasnije faze kada je redefinisao strip kao književni žanr.

Knjiga je ispričana kroz oštre i sugestivne panele koji odražavaju same narativne tehnike koje je Vil Ajzner pomogao da se uspostave: filmski tempo, emocionalna dubina i poštovanje prema inteligenciji čitaoca grafičkih romana.

To je prikladan omaž čoveku kome se često pripisuje zasluga za stvaranje ovog umetničkog medija — i za koga Dan Mejzur i Stiven Vajner smatraju da zaslužuje još veću pažnju.

„Vil Ajzner je bio jedan od najuticajnijih strip-autora u istoriji američkog stripa“, rekao je Mejzur za Unpacked. „Ajzner je u suštini stvorio jezik pripovedanja američkog stripa“, dodao je Vajner.

Ajznerov doprinos strip-formi je dobro dokumentovan, ali ono što se ponekad zanemaruje jeste koliko je njegov jevrejski identitet duboko oblikovao njegov rad.

Kako objašnjavaju Mejzur i Vajner u biografiji, Vil Ajzner nije samo bio pionir nove vizuelne forme izražavanja; koristio ju je da istražuje teme dijaspore, otpornosti, asimilacije i vere.

Vil Ajzner – biografija:

Odrastao u Bruklinu tokom Velike depresije, Vilijam Ervin Ajzner poticao je iz radničke jevrejske porodice i od ranog detinjstva suočavao se s siromaštvom i antisemitizmom — iskustvima koja su kasnije oblikovala emocionalnu dubinu njegovog pripovedanja.

Ajzner je vrlo rano naučio kako da se izbori za sebe, i na ličnom i na profesionalnom planu.

„Skoro svi prvi autori stripova bili su Jevreji“, objasnio je Stiven Vajner, „a Ajsner je jedan od najistaknutijih među njima.“

Dok je još u ranoj fazi bio zagovornik stripova kao umetničkog izraza, Ajzner je prvo ostavio trag u industriji izrade knjiga po narudžbini, prodajući ilustrovane priče izdavačima u prvim danima uspona strip-izdanja.

Ubrzo je počeo da unosi inovacije ne samo u sadržaj, već i u format, tražeći nove načine da se priče ispričaju kroz slike.

Njegov veliki proboj dogodio se sa stripom tabloidnog formata pod nazivom The Spirit, umetnutim dodatkom u nedeljna izdanja novina, koji je izlazio od 2. juna 1940. do 5. oktobra 1952. godine.

Na njegovim stranicama, osvetnik Deni Kojl, poznat kao Duh, borio se protiv kriminalaca u mračnim gradskim sokacima, senovitim skrovištima — a u jednoj nezaboravnoj epizodi, čak i na Mesecu.

„Prvi put sam čuo za Ajznera u svojim dvadesetim,“ prisetio se Vajner, „zahvaljujući reizdanjima stripa The Spirit.“

„The Spirit nije samo lansirao karijeru Vila Ajznera; pokrenuo je i karijeru čuvenog ilustratora i umetnika Džulsa Fajfera, koji je počeo da radi za Ajsnera još kao tinejdžer. Fajfer je poznat po tvrdnji da je glavni lik stripa zapravo Jevrejin, uprkos svom „gojiš“ (nejevrejskom) imenu i izgledu.

„Fajfer kaže da su svi koji su radili na ‘Duhu’ mislili da je on Jevrejin“, rekao je Dan Mejzur.

Na pitanje o Ajznerovom jevrejstvu, Mejzur je rekao da je, iako je odrastao u ortodoksnoj porodici, Ajzner „uvek bio prilično sekularan tip“, i da je „postajao sve više Jevrejin kako je stario“.

Stiven Vajner ukazuje na „Ugovor s Bogom“ (A Contract with God) — delo koje se često smatra prvim savremenim grafičkim romanom — kao ključni primer.

Knjiga, objavljena 1978. godine, bavi se tugom i životom jedne jevrejske zajednice u siromašnim stanovima Bronksa. Ajznerovo poslednje veliko delo bilo je „Zavera“ (The Plot), koje se bavi ozloglašenom antisemitskom prevarom poznatom kao „Protokoli sionskih mudraca“.

„Jevrejstvo nije ogromni deo ove priče“, rekao je Mejzur, „ali je stalno prisutno u pozadini — i zaista sam počeo da shvatam da je ovo vrlo jevrejska priča i da bi tako i trebalo da se predstavi.“

Kao i mnogi jevrejski umetnici njegove generacije, Vil Ajzner se okrenuo stripovima nakon što mu je bilo onemogućeno zaposlenje u „ozbiljnijim“ kreativnim oblastima poput oglašavanja.

U to vreme, institucionalni antisemitizam često je ograničavao mogućnosti za jevrejske ilustratore i pisce u mejnstrim medijima.

„Stripovi su tada bili nov — i prezren — oblik umetnosti“, rekao je Dan Mejzur, opisujući ih kao „geto za jevrejski talenat“.

Ali upravo je ta mlada strip-industrija postala poligon za dokazivanje mladog Ajznera. Ne samo da je uspeo da se uzdigne unutar te zajednice, već je doprineo tome da stripovi steknu nacionalni ugled.

Danas, najprestižnija nagrada u strip-industriji nosi njegovo ime: Nagrade strip-industrije Vila Ajznera (Will Eisner Comic Industry Awards).

„Nagrada nosi Ajznerovo ime zbog njegovog ogromnog doprinosa ovom polju“, objasnio je Stiven Vajner.

„To što je Vil Ajzner izabran kao osoba po kojoj će se znati nagrada govori puno“, dodaje Mejzur.

„Ajznerov rad je doprineo mom celokupnom razumevanju toga šta stripovi mogu da budu“, objasnio je Stiven Vajner, ističući da mu je rad na ovoj pružio osećaj kao da je i sam Ajzner, jer ga je primorao da se „ponovo izmisli“ kao autor — baš kao što je legendarni pisac to često činio.

Ajznerov uticaj je temeljno dokumentovan nakon njegove smrti 2005. godine. Mejzur i Vajner priznaju da njihova biografija nipošto nije prva knjiga koja beleži njegov život, ali naglašavaju da je njihova posebna po jednoj važnoj stvari.

„Postoje najmanje četiri Ajznerove biografije“, napomenuo je Vajner. „Ovo je prva biografija u formi grafičkog romana — formata koji je upravo Vil Ajzner pomogao da se stvori.“

„Ne znam da li je to ironija“, dodao je Mejzur, „ali definitivno me malo nervira pomisao da bi se naš rad u istom mediju mogao porediti s delom jednog od najvećih svih vremena. Nadamo se da nam čitaoci ipak neće postaviti baš toliko visoke standarde.“

Izvor: Unpacked

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

biografijagrafički romanstripvil ajzner

Komentari


Ostali komentari (0)