Foto: Lawrie/LNP / Shutterstock Editorial / Profimedia
Kventin Tarantino je oduvek bio poznat kao reditelj koji snima filmove prema sopstvenoj viziji, bez kompromisa za širu publiku. Njegova strast prema autorskoj slobodi često ga je dovodila u sukob sa industrijom, a neki projekti iz ranih dana karijere pokazali su koliko je važno zadržati kreativnu kontrolu.
Početkom 1990-ih, dok je pokušavao da prikupi sredstva za svoj debitantski film „Ulični psi“, Tarantino je bio primoran da proda scenarije za filmove „Prava romansa“ i „Rođene ubice“.
Iako je prvobitno trebalo da režira „Rođene ubice“, projekat je na kraju preuzeo Oliver Stoun, koji je drastično menjao Tarantinov originalni scenario.
Dok je Tarantino želeo subverzivnu i dvosmislenu priču, Stoun je ciljao na komercijalni uspeh, što je reditelja duboko razočaralo.
„Nisam želeo da se takmičim sa filmom „Rođene ubice“, jer nisam želeo da se ta dva filma porede“, izjavio je Tarantino za Los Angeles Times 1994. godine, objašnjavajući zašto je odložio premijeru svog filma „Petparačke priče“.
Njegova glavna kritika bila je nedostatak suptilnosti: „Volim da publika sama izvlači zaključke, ali Oliver Stoun mora da prenese veliku ideju, a ako je neko ne shvati, misli da je pogrešio.“
Kasnije je Tarantino priznao da bi voleo da film nikada nije snimljen i da je njegov scenario ostao netaknut.
Pokušaj objavljivanja originalne verzije završio se tužbom, ali činjenica ostaje da se Tarantino nikada potpuno nije pomirio sa konačnom verzijom filma.
Ironično, upravo je ovo kompromisno žrtvovanje omogućilo da nastane Ulični psi (1992), klasik koji je lansirao njegovu karijeru i dokazao svetu koliko je važna autorska vizija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
