Zašto?

Elem, te dve ostavke su u javnost iznete jedna bez obrazloženja, a druga sa nesuvislim obrazloženjem. I već su, u čaršiji ovdašnjoj, dovođene u korelaciju. A o tome se zvučno ćuti.

Milivoje Mlađenović je dao ostavku u Srpskom narodnom pozorištu, kojim je upravljao s timom saradnika više od šest godina, tokom kojih je, pak, najstariji srpski teatar, više od decenije opterećivan vanpozorišnim problemima, uspeo da dovede u žižu interesovanja pozorišne javnosti s predstavama „Nahod Simeon“, „Ujkin san“, „Brod za lutke“, „Ja ili neko drugi“, „Jezik zidova“, „Božanstvena komedija“, „Norma“ itd. Tokom njegovog mandata, SNP postaje član najuglednije Evropske teatarske konvencije (ETC), osniva relevantan međunarodni festival „Kvartet“ i uspostavlja čvrste partnerske odnose s brojnim pozorištima u regionu, ali i u moćnoj i za druženje izbirljivoj teatarskoj Evropi. A sve to je radio nakon što je pre upravnikovanja SNP-om, upravljao somborskim pozorištem, u kojem su se tokom njegovog mandata dogodile kultne predstave kao što su „Kate Kapuralica“, „Putovanje u Nant“, „Dekameron – dan ranije“, „Sumnjivo lice“, „Afera nedužne Anabele“, „Ruženje naroda u dva dela“, „Gordana“… koje su režirali Jagoš Marković, Kokan Mladenović, Ljuboslav Majera, Zoran Ratković, itd. Dakle, po svim merilima (pa čak i onim našim da se uspesi u teatru pripisuju svima osim upravi, a neuspesi samo upravi) u pitanju je uspešan upravnik, koji na vrhuncu umetničkog uspona svog teatra daje neopozivu ostavku i odlazi u tišini. Zašto?

Da stvar bude još tajanstvenija, Ivan Lalić (i sam svojevremeno upravnik SNP-a, u kojem je kraj mandata ovekovečio štrajkom glađu) nekoliko dana pre Mlađenovićeve ostavke čini to isto u Sterijinom pozorju, ovoga puta bez gladovanja, a uz obrazloženje da kao bivši član antikorupcijskog saveta ne želi da gomila funkcije (koje je obavljao a od kojih neke još obavlja). Koliko se mi u logiku razumemo, o pomenutom zgomilavanju (omiljena tema jagodinske Palmice žirafice) razmišlja se pre nego li se čovek funkcija prihvati, a davanje takvog obrazloženja nas, najblaže rečeno, vređa jer nas svodi na nivo imbecila.

A sve to, kad se ove dve ostavke umiksaju u logičnu celinu, govori u prilog tome da ćemo od bivšeg upravnika dobiti novog direktora (što je OK, ali ne razumemo zašto je bivši kad je bio uspešan) a šta li ćemo dobiti od bivšeg upravnika&direktora, bog blagi zna? Saznaćemo i to ovih dana, jer svaki dobar ovdašnji alhemičar zna da, zarad mira u kući, i od „ništa mi moramo dobiti nešto“, jer Srbijica je vazda bila i ostala kao ona kafanica u kojoj se služi i sjajna i očajna rakija, ali niko ne sme da podvikne, već svi zbore da je rakija u proseku dobra, da se gazda kafane ne najédi.