„Žena iz El-Eja“: Hedonistička hronika odrastanja u Holivudu

U pitanju je knjiga „Žena iz El-Eja“, koju je objavila izdavačka kuća Imprimatur, a ako vam je prva asocijacija čuvena pesma Dorsa, to nije slučajno.

Babic je bila među onim osobama koje su se kretale losanđeleskom kulturnom i društvenom scenom sa lakoćom, tako da je postala i ostala deo raznih priča, pa tako i legende o Džimu Morisonu.

I sama je volela da ih priča, pa je tako knjiga „Žena iz El-Eja„, iako po formi roman, zapravo niz dogodovština tokom odrastanja i sazrevanja izmišljene Sofi, u kojoj zapravo ima mnogo od same Iv.

Njena junakinja vrlo rano shvata da je Los Anđeles mesto koje joj odgovara, da ona živi i diše taj grad i da joj nisu zabavni ni Pariz (odvratan kao Nju Džersi) ni Rim (uprkos Činečiti) u kojima je privremeno boravila.

Ona takođe rano spoznaje čari telesnog uživanja, prepuštanja trenutku i tome kada sebe ne shvatate previše ozbiljno, jer ste samo deo mnogo šireg mozaika.

Kada uzmemo u obzir da je mnogo toga sama Babic zaista i prošla, niko ne bi mogao sa sigurnošću reći koji deo je izmišljen, a koji zapravo neki dokument o njenom životu.

Ali Los Anđeles koji nam ona odslikava nežno i poetski nije nam teško da zamislimo, jer sa velikom pažnjom i puno detalja prenosi svakodnevicu u gradu koji tada postaje jedan od svetskih centara kulture.

Uprkos tim nežnostima prema samom gradu, autorka glavnu junakinju i njenu okolinu predstavlja vrlo sirovo, često i eksplicitno i od njih ne pravi heroje, već obične ljude koji pokušavaju da svoje živote učine neobičnim.

Tu imamo prikaz ženskog prijateljstva, uticaj škole na jedinke koje ne mogu da se ukalupe, seksualno buđenje, eksperimentisanje sa drogama i još puno toga.

„Žena iz El-Eja“ često meandrira po vremenskim tokovima i ne prati sve vreme samo Sofi, već i druge likove koji su puno uticali na nju, ali se uprkos tome čita brzo i lako, kao da slušate priču nekog prijatelja ili dragog rođaka.

To je roman koji se ne trudi ni da hvali ni da pravda svoje likove, već ih takve – sirove i beskompromisne iznosi pred nas, ne čekajući konačnu presudu.

A presuda je da, ako tražite zaplet – bolje čitajte nešto drugo, ali ako vam je dovoljna atmosfera – „Žena iz El-Eja“ može da vas natera da je pročitate takoreći bez pauze.

Usput ćete se sigurno izmestiti iz svakodnevice, a možda i na neko vreme naučiti da život posmatrate iz jednog malo drugačijeg, opuštenijeg ugla.