„Žena iz El-Eja“ – roman Iv Babic, kultne američke autorke i ikone kulturne scene

Babic je bila istovremeno insajderka i hroničarka Los Anđelesa: odrasla u holivudskom okruženju, kumče Igora Stravinskog, prijateljevala sa Džimom Morisonom, pozirala s Marselom Dišanom za čuvenu fotografiju Džulijana Vasera, a njene su priče obojene ironijom, senzualnošću i neposrednošću.

U romanu „Žena iz El-Eja„, blistavoj priči o odrastanju u Holividu, čitamo o Sofi Lubin, plavokosoj grupi devojci Džima Morisona, i Loli Fogel, nemačkoj imigrantkinja koja se 20-ih godina prošlog veka nastanjuje u Holivudu i zna da su mejbelin maskara i Ruldolf Valentino suština života.

Njih dve svesne su da je Los Anđeles grad koji se menja, ali koji je istovremeno, sa svojim bulevarima obrubljenim palmama i ružičastim zalascima, u svojoj suštini večan. Sofi će se nakratko odvojiti od voljenog El-Eja da bi otišla u Pariz, a potom i Rim, u svet Činečite.

Ipak, čari Evrope neće je odvratiti od grada koji ju je fatalno privlačio. Živeći svoje dekadentne živote i bezbrižno se vozeći Sanset bulevarom, Sofi i Lola, zajedno s ostalim junakinjama romana, utelovljuju samu suštinu kultne figure L.A. Woman u prozi Iv Babic – u velikoj meri inspirisanoj njenom sopstvenom divljom i hedonističkom mladošću.

Džim Morison je napisao pesmu o njoj, a sa Marselom Dišanom igrala je šah potpuno naga – ali njene knjige su osigurale da reputacija Iv Babic potraje.
— The Guardian

Babic piše duhovito i jasno – i uvek, baš uvek, sa mnogo srca.
— Elizabet Dej

Iv Babic je za prozu ono što je Čet Bejker za džez.
— Vanity Fair

Babic piše jedinstveno, ali ako bismo tražili nekog sličnog, onda bi to bila Nora Efron, kada bi pisala pesme za Lanu del Rej.
— Dejzi Bjukenen

Iv Babic (1943–2021), kultna američka autorka, rođena je i odrasla u Holivudu. Njen otac bio je violinista u Losanđeleskoj filharmoniji, a svirao je i za „20th Century Foxˮ, dok joj je kum bio legendarni kompozitor Igor Stravinski.

Pozirala je za čuvenu fotografiju Džulijana Vasera, dok je potpuno naga igrala šah s Marselom Dišanom. Umetničku karijeru započela je kao dizajnerka omota albuma brojnih izvođača, a njen spisateljski dar otkrila je Džoun Didion. Objavljivala je u časopisima „Rolling Stoneˮ, „Vogueˮ, „Cosmopolitanˮ.

Napisala je više knjiga, među kojima „Eve’s Hollywoodˮ, „Slow Days, Fast Companyˮ, „Sex and Rageˮ, „Black Swansˮ. U pisanju spaja fikciju i memoar, a centralno mesto u njenoj prozi, prožetoj osećajem joie de vivre, zauzima kulturna scena Los Anđelesa 60-ih, 70-ih i 80-ih.

Iako je postigla značajne književne uspehe, medijski fokus često je bio na njenim romansama s poznatim muškarcima, uključujući Džima Morisona, Stiva Martina, Harisona Forda. Njena sposobnost da uhvati duh Los Anđelesa kroz svoj rad učinila ju je ikonom kulturne scene tog grada.