Živeo sam u jednom gradu, a promenio osam država

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ja sam živeo i živim u 10 gradova u republici i državi Srbiji i ne sećam se straha od slavljenja Slave koju smo uvek slavili bez ikakvih problema. Pok.majka je nije dala za živu glavu i za Uskrs smo obavezno išli u crkvu koja je na žalost uvek bila pusta. Samo sveštenik i mi. Strah.

2. Dakle prijatelj, vecnik u Avnoj-u, kum, islednik, planinar… cak i u OZNI, medju komunistima, partizanima, kad je bilo najvruce, kad su „prekljuce“ streljali rodjenog brata Mese Selimovica zato sto je uzeo gvozdeni krevet za bolesnu zenu iz zajednickog magacina a obojica su bili poznati partizani, a „juce“ ili mozda istog dana u Vrscu streljali zenu partizanku koja je iz zajednickog magacina uzela dzak brasna, jer nije bilo kuma, poznanika, duznika… Toliko o vladavini institucija medju nama.

3. Lepa ispovest dobre i talentovane duse. Da zivi dugo u secanju, i da nam je vise takvih ljudi

4. Bravo, napokon jedna topla i ljudska priča, bez mržnje i ostrašćenosti. A ono za slavu i crkvu je nažalost surova istina. Tako i za našu novu godinu. Pesma o vojvodi Sinđeliću bila proglašena za četničku i zabranjena pod pretnjom hapšenja i sl.