Zoran Popović u Menjačnici

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

 Dodavši mu muziku, Popović je dočarao estetsko, a manje pragmatično interesovanje za Bojsovu akciju, stavivši u fokus njegov telesni i gestualni govor. Na Festivalu umetnosti u Edinburgu te 1973. godine Popović je na izložbi „Osam jugoslovenskih umetnika“ u Galeriji „Richard Demarco“ predstavio svoje grafike, slajd-projekcije i dva performansa „Aksiomi“ i „Skrivanje iza Sally Holman“, koje je prethodno izveo u Beogradu. U sklopu programa ove Galerije, na Melvil koledžu, zasebno su – na istom podijumu i u isto vreme, izvodili svoje performanse Zoran Popović, Marina Abramović, Gergelj Urkom i Raša Todosijević. Dan kasnije na istom tom mestu, Popović je osmomilimetarskom kamerom snimio Bojsov performans posvećen Anaharsisu Klocu, pruskom plemiću, koji je bio značajna figura Francuske revolucije. U galeriji Gete instituta biće izloženo i oko 30 fotografija u boji i crno-belih, većeg i manjeg formata, koje sadržajno odgovaraju filmu, a kao dokument su i dodatno zanimljive budući da se u publici prepoznaju akteri beogradske umetničke scene: Biljana Tomić, Raša Todosijević, Gera Urkom, Neša Paripović, Marina Abramović, Jasna Tijardović, Nuša i Srečo Dragan, Irina Subotić, Žika i Sanja Gligorijević, Tom Marioni (umetnik, pisac i kustos, koji je 1970. osnovao Muzeja konceptualne umetnosti u San Francisku).

Ovaj projekat posvećen Bojsu, pored jasne dokumentarnosti, svojevrsno upućuje i na različite pripadnosti Popovićevih narativa – od biografskih do analitičkih i teorijskih. Takođe, posredno govori o vremenu, načinima delovanja, uticajima i razmenama unutar umetničke prakse tog doba. Izložba će trajati do 31. marta a 10. marta biće organizovan razgovor sa umetnikom koji će moderirati umetnik Selman Trtovac i istoričarka umetnosti Una Popović.