Foto: STARSPORT

Kapiten, lider, vođa i prvoborac jedne od najtrofejnijih generacija u istoriji ovog sporta je sve to u pravom smislu tih reči, predodređen da poturi leđa ili provuče „brod“ kroz plime i oseke kada je to najpotrebnije. Da kritikuje, stavlja prst na svoje i tuđe čelo, upozorava, hvali…. a, nikada ne gura sebe u prvi plan.

Nije to uradio ni posle pobedonosnog gola u sred neviđene kišonosne oluje nad Tašmajdanom ni nakon proglašenja za najboljeg pojedinca turnira u Beogradu.

– Nikad u karijeri nisam igrao po ovakvom nevremenu, niti sam u ovim uslovima odradio ijedan trening – podvig je što su obe reprezentacije uopšte završile meč. Ali, videti ove navijače, starije ljude koji nisu napuštali bazen… Ova pobeda ide samo njima… Bilo je i te kako teško ostvariti cilj, ali naša ekipa je puno puta pokazala da ima veru u sebe. Ovo je bilo naše remek delo za ovu godinu – izjavio je 32-godišnji MVP povodom slavlja s golom razlike u poslednjoj epizodi večitog regionalnog derbija.

Sličan govor održao je i prošle godine, kada ga je Evropska plivačka vaterpolo federacija izabrala za prvog među jednakima na Starom kontinentu, gde mu nije bilo premca ni 2009, 2014. i 2016. godine.

– Ponosan sam na svoju ekipu. Uspeh ne bi bio moguć bez njih. Takođe sam zahvalan stručnom štabu koji je za mene uvek bio podrška i davao rešenja za sve probleme. Kada imate takvu sportsku porodicu, kakvu ja imam, uspeh je neizostavan. Blagosloven sam zaista što sam deo njihovih života – izustio je tada popularni Fića, čiji se debi za A selekciju desio davne 2003. godine.

Vaterpolo kapicu navukao je još sa sedam leta, a u vodi je ostajao i posle teškog preloma vilice, saobraćajne nesreće na skuteru i svađe s nekadašnjim trenerom crno-belih Dejanom Udovičićem. U duhu ličnog životnog mota „ne odustaj“ nikada se nije povlačio pred preprekama ni zadovoljavao postignutim, zbog čega bi pobrajanje svih timskih i individualnih sportskih i društvenih trofeja i priznanja vlasnika diplome Fakulteta organizacionih nauka, ponosnog Beograđanina, patriote demokratskih nazora, ljubitelja dobre knjige, mode, rok i haus muzike „pojelo“ pola ove strane.

Uglavnom, roditelji, sestre Ana i Nina, supruga Sanja i sin Vuk imaju kim i čime da se ponose, baš kao i Partizan, italijanski Pro Reko, Radnički (KG) i Srbija.

Povezani tekstovi