Foto: Miroslav Dragojević

Bilo je to povodom izložbe koja je njoj u čast upriličena na Palićkom filmskom festivalu, čijem je četvrtvekovnom razvoju i sama doprinela kao predsednica njegovog saveta i, u nekom smislu, zaštitno lice. Jer ova prečanka najbolja je „reklama“ svega što dolazi iz Vojvodine. Iako je otpočela u pozorištu u Sremskoj Mitrovici, pa u Srpskom narodnom u Novom Sadu, najintenzivniji deo njene karijere protekao je u beogradskom Ateljeu 212, ali je, kaže, sa radošću odahnula kada se vratila u svoj Novi Sad.

U međuvremenu je, tih zlatnih osamdesetih, obeležila i jugoslovensku kinematografiju igrajući najčešće, kako se to kaže, žene iz naroda, neretko majke tipičnih socijalističkih porodica poput one u „Sjećaš li se Doli Bel“, „Varljivo leto ’68“, „Čuvar plaže u zimskom periodu“, „Balkanski špijun“… Partner joj je, kao pater familijas, često (recimo, u poslednja tri pomenuta naslova ove filmske antologije) bio Danilo Bata Stojković.

I, čak i onda kada je sve to imalo tragičan prizvuk (a osim „Varljivog leta“ svi ostali pomenuti filmovi nedvosmisleno su takvi) ona je doprinosila svojim komičkim potencijalom baš kao i Bata Stojković. Na sličan način parirala je Zoranu Radmiloviću u teatru u „Radovanu Trećem“, ali tako kao ona niko nije odigrao upravnicu nudističkog letovališta u „Lepoti poroka“, u kojima je „pratio“ mlađi kolega Petar Božović. A kako se od epizode pravi umetnost pokazala je, na primer, u filmu „Majstori, majstori“ gde igra „isto takođe servirku“.

„Licima ne treba mnogo verovati, lica umeju i da sakriju mnogo štošta. Na celom licu postoji jedan deo kome treba verovati – to su oči. U njima valjda ne može ništa da se sakrije. I sad, kad vidite sva ta lica na jednom mestu, pitate se da li ste zaista prošli sve to i da li je to sad meni kraj. Jeste“, kazala je Mira Banjac dodajući da zna da se sprema za gore, ali da se ne gura preko reda. „Ja sam vaspitana osoba“, dodala je ona, nasmejavši publiku kao što to uvek čini.

Ove reči izgovorila je glumica na pomenutoj izložbi nazvanoj „Sva lica Mire Banjac“ a koja je podsetila na njenu karijeru od čak 160 uloga. Ona igra i sada, eno je u seriji „Psi laju, vetar nosi“ i kad pogledate tu tobož dementnu staricu koju igra, a koja joj je verovatno ispisnica po godinama, uočavate namah dve stvari – duh vragolast kao da pripada nekom znatno mlađem čeljadetu i sjaj u očima u kojima se ogleda lepota duše.

Povezani tekstovi