Iako Piščevićevu svi sada uglavnom vezuju za poslovni svet, nije nepoznato da je u javni život ušla kao Senka iz kultnog filma „Nacionalna klasa“, gde je kao 17-godišnjakinja bila partnerka Draganu Nikoliću. „Imala sam 17 godina, moj tadašnji dečko bio je mnogo stariji od mene i imao je važnu ulogu iza kamere. Da bih svakog trenutka bila blizu njega, visila sam u Udruženju slobodnih umetnika, gde se odvijao kasting za film“, objasnila je ona kako se obrela u tom poslu.

„Nisam dovoljno volela glumu“, govorila je nekoliko decenija kasnije to što je nagoveštaj uspešne filmske karijere zamenila advokaturom. Ali, ni u tom se poslu nije dovoljno pronašla, jer je, kako sama kaže, negde u vreme NATO bombardovanja shvatila koliko je pravosuđe korumpirano i koliko je pritisak države i politike zakočio kreativnost u pravu.

Maja Lalević Piščević rođena je 1960. u Beogradu, završila je Pravni fakultet, ali i Fakultet dramskih umetnosti, koji joj je otkrio „put samopotrage i samospoznaje, koji vas natera da se suočite sa samim sobom, svojim slabostima i prepoznavanju svojih dobrih stvari“, govorila je. Prva radna iskustva nakon uspešnih uloga u filmovima Gorana Markovića i Puriše Đorđevića imala je kao advokat. Školovanje je kasnije nastavila kroz rad u USAID-u, gde je vodila projekte vredne više od 50 miliona dolara, vezane za reformske procese Vlade Srbije, pre svega za reformu privrednih sudova, izvršnog i stečajnog zakonodavstva, pristupanja svetskoj trgovinskoj organizaciji itd. I u Srpskoj asocijaciji menadžera, gde je bila izvršna direktorka i članica Upravnog odbora, dala je svoj pečat, a nastojala je da „dobrim primerima promeni sliku menadžera kao lopova i tajkuna“. U toj organizaciji Piščevićeva je 2011. dobila nagradu „Kapetan Miša Anastasijević“, koja joj je donela titulu „Najžene“ te godine.

Bavila se sportom, zbog povrede se odrekla jahanja i konja, a okrenula tenisu. Udata je, majka dve ćerke, Lize i Hane.