Ona je bila inteligentna, prodorna i znala je da oduševi ljude.
Elizabet Ferster Niče (1846-1935) ušla je u istoriju kao žena koja je spise svog brata falsifikovala stavivši njegovo mišljenje u službu nacionalsocijalista. Ulrih Zig otkrio je jedan smotuljak spisa nepoznatih dokumenata koji otkrivaju osobu koja je želela da sa ambicijom doživi ulogu sestre. Ona je sa velikim uspehom objavljivala zaostavštinu svoga brata. Tako se Ničeov arhiv razvio u polje na kome su se susretali poznavaoci Ničea. Taj arhiv je došao da poseti i Adolf Hitler.
Zigova knjiga, „Moć volje. Elizabet Ferster Niče i njen svet“ (Ulrich Sieg: „Die Macht des Willens. Elisabeth Fцrster-Nietzsche und ihre Welt“, „Hanser“, Minhen 2019) predstavlja visoku dramatičnu istoriju ideja i politike – u višestrukom smislu neuobičajenog para brata i sestre. Ulrih Zig i ranijih godina stupao je u javnost knjigama koje su ispitivale istoriju filozofije u decenijama pre i posle 1900. godine.
Tako je ovaj istoričar iz Marburga objavio knjige o filozofima između nemačkog carstva i nacionalsocijalizma, kao i o usponu i padu novokantijanizma, nazvanog i „Marburška škola“. Ovome treba dodati i Zigove publikacije o nemačkom antisemitizmu – studija „Nemački proroci“ iz 2007, biografija Paula de Lagarda i spis o izvorima modernog antisemitizma.
U svojoj najnovijoj publikaciji Zig u žižu stavlja Elizabet Ferster Niče i njen svet, zaplićući ovu inače biografski koncipiranu knjigu sa tematskim čvorovima dosadašnjih svojih knjiga o prijateljstvu sestre Fridriha Ničea sa prominentnim filozofima svoga vremena, i posebno njenim brakom sa vatrenim antisemitom i kolonistom Bernhardom Fersterom.
Uostalom, biografija ove „gospodarice Ničeovog arhiva“ (1846-1936) svojim vremenskim lukom seže od Nemačkog carstva do nacionalsocijalizma. Zig portretiše Ferster Niče kao „jednu ženu sa mnogim talentima i jakom snagom“, koja nije prezala od makijavelističkog postupka da posredstvom „vode, makaza ili vatre“ falsifikuje rukopise svoga brata u zaostavštini, ili da se prepadne od laži kad je bilo reči o sopstvenoj popularnosti ili u pitanjima Ničeove recepcije.
Ona je bila spremna da se povija u pravcu u kome vetar duva.
Za ovu diferenciranu biografiju Elizabet Ferster Niče Zig je izučavao dosad nepoznate dokumente, prateći životne etape njegove protagonistkinje. Tako je autor proučio ne samo arhive u Weimarer Nietzsche-Archiv, već i zbirke u Villa Silberblick, kao i u do danas postojećoj koloniji Nova Germanija u Paragvaju.
Zigova knjiga ujedno je i izvanredni prilog kontroverznoj temi nemačkog bivstva. Svojom biografijom teologa Paula de Lagarda, svojom studijom o filozofiji Vilhelminizma i ovom, Ulrih Zig sazdao je svojevrstan triptihon koji preporučujemo srpskom čitalaštvu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
