Tačno 100 godina od potpisivanja primirja u Kompjenskoj šumi 11. novembra 1918, u čast navršavanja veka od završetka Prvog svetskog rata, objavljen je strip album Do pakla i nazad u izdanju Centra za kulturu Zaječara i leskovačkog Udruženja ljubitelja stripa i pisane reči Nikola Mitrović Kokan.
Povodom 100 godina od kraja Prvog svetskog rata i 120 godina od pesnikovog rođenja, Arhipelag je nedavno objavio izabrane pesme Ratska Petrovića (Veliki drug) jednog od najvećih srpskih pesnika 20. veka.
Trideset godina nakon što su, razdražene uvredom da se služe klitorisnim pismom, otele i seksualno drilovale kritičara Ivana LJuštinu, feministice ponovo (i bukvalno) – jašu.
Već na samom početku svog novog romana Mora (Albatros plus, Beograd 2018) Aleksandar Jugović u vidu uvodnih citata nudi ključeve koji nam umnogome mogu pomoći u razumevanju ovog nesvakidašnjeg dela naše prozne literature.
Autor se poduhvatio obrade teme koju je već naslovom odredio kao uporednu analizu dva režima u istom vremenskom odseku turbulentnog 20. veka.
Profesor Juval Noa Harari (Haifa, 1976), stručnjak za istoriju sveta, srednjovekovnu i vojnu istoriju, autor je knjige Homo deus: Kratka istorija sutrašnjice, nedavno objavljene u izdanju Lagune, u prevodu Tatjane Bižić.
Knjiga Voz M Peti Smit, koju je nedavno objavila beogradska Geopoetika u prevodu Muharema Bazdulja, proglašena je najboljom knjigom 2016. u izboru magazina NME (New Musical Express) i nominovana je 2017. za nagradu Gremi u kategoriji Album izgovorene reči (koja uključuje poeziju, audio-knjige i pripovedanje).
Prvog decembra 1918. nastala je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca koja će se kasnije nazvati Jugoslavija i uglavnom će se pominjati pod tim imenom.
Naslov Tontićeve knjige Hristova luda deluje začuđujuće, a za običnog hrišćanina i sablažnjujuće.
Autor više dramskih tekstova, umetnički direktor Pozorišta na Terazijama, pozorišni kritičar, filozof po obrazovanju, Željko Jovanović oglasio se prvim romanom Smrt nepoznatog saksofoniste (Prometej, Novi Sad 2018).
Između stručnjaka i javnosti često je potreban medijum koji će rogobatan i složen naučni jezik učiniti razumljivijim. Iako su pojedini stručnjaci svesni toga, ne uspevaju uvek da suštinu približe običnom čoveku.
Knjiga “Dnevni red”Erika Vijara, za koju je ovaj pisac dobio prestižnu francusku nagradu “Gonkur”, pojavila se nedavno u izdanju novosadske “Akademske knjige”, u prevodu Milete Logoa Milutinovića.
Bez velike najave, na Danasovom štandu ovogodišnjeg Sajma knjiga, pojavio se naslov „Obraz u ogledalu“ Aleksandra Gračanca, doktora ekonomskih nauka i nekadašnjeg direktora Akcijskog fonda.
Kako potpisnik ne smatra sebe kompetentnim za arbitražu književnog opusa Igora Marojevića, favorizovanje romana “Tuđine”(“Laguna”, 2018) biće, moguće, ponesenost ovom njegovom knjigom, bez potrebe za hijerarhizacijom unutar njegovog stvaralaštva.
Johan Joahim Vinkelman, sin šustera, neumorni diletant, osnivač klasične arheologije i moderne nauke o umetnosti, važi za primer kako jedan običan građanin, uz sreću i razum, ume da prevaziđe svaku, sa svojim nižim rođenjem spojenu, prepreku.