Ispovest o bunilu
Teška je bolest samoća, još teža usamljenost. Odmalena umeju da muče, i odmalena se sa njima čovek rve ne dopuštajući da ga savladaju.
Virus kritičkog mišljenja
U javnosti koja je oblikovana lažnim ogledalima, aforističari koji su se našli u Rajkovićevoj antologiji („Dah duha“, Podgorica 2018), prevashodno u satiričnom usmerenju, deluju kao kritičko ogledalo, kao kritička javnost.
Sofisti u helenizmu i carskim vremenima
Književnost helenizma i ranih carskih vremena poznaje mnoge sofiste. U fah-literaturi o sofistima reč je o tzv. prvoj (5/4. stoleće p.n.e) i tzv. drugoj sofistici (2. stoleće n.e).
Starinski roman Branka Krilović
Književni put Branke Krilović počeo je od tzv. brzih priča „sa što manje reči“ („Jutarnji akt“, 2000), nastavio se knjigom priča definisanom kao „roman u izgledu“ („Toliko od mene“, 2015) da bi stigla i do svog prvog i pravog romana, nazvanog „starinski“.
Uzbuđenje u mermeru
U jednoj rečenici: Evo već treći mesec otkako sam pročitao više od 600 strana zvanih „Krila u mermeru“ („Evro Book“) mučim se da (ne) priznam da je reč o „najboljem romanu srpske književnosti“ kako mi ih je preporučio poznanik, ali priznajem da je blizu te ocene po gotovo neiscrpnim „čudesima“ i iznenađenjima u formi, postupku, jeziku…
Ex-yu područje u fokusu Čomskog
Balkan, a pogotovo turbulentno područje bivše Jugoslavije, spada među najvažnije regione sveta u političkim razmišljanjima i aktivizmu Noama Čomskog protekle dve decenije.
Čitati znači sećati se
Oprez, da vas „Plava kapija“ („Albatros“, drugo izdanje, 2018) ne zbunjuje, da vas i same ne zadesi neprijatnost „službenog čitatelja, naličitog pijancu koji oko realne plave kapije obija rosu, ključaonicu joj ne pogađajući“.
Oživljenom prošlošću o sadašnjosti
Da li je knez i kralj Milan Obrenović IV, prvi moderni srpski državnik, koji je izborio slobodu od turskog vazalstva, obezbedio nezavisnost i uveo svoju zemlju među uređene evropske države, zasluženo stekao glas neuravnoteženog čoveka, kockara, ženskaroša i rasipnika?
Čomski vs. Fuko
Jedna od najoriginalnijih i najprovokativnijih rasprava među savremenim misliocima odigrala se 1971, na inicijativu holandskog filozofa Fonsa Eldersa – u pitanju je debata između Noama Čomskog, lingviste, pisca, disidenta, mislioca, i Mišela Fukoa, francuskog filozofa, poznatog po kritikama psihijatrijskih ustanova i kaznenih sistema, koje su izvršile veliki uticaj na humanističke nauke.
Korto Malteze u romanu
Korto Malteze je možda i najznačajniji strip-junak svih vremena, ali retko ko zna da je Hugo Prat napisao i roman po istoimenoj grafičkoj noveli („Korto Malteze u Sibiru“), koji će kasnije poslužiti za ekranizaciju animiranog filma iz 2002.
Bit Grada je čovek – bit čoveka je mit
Televizijski eseji iz vremena destrukcije, kako glasi podnaslov knjige Bojana Bosiljčića, „Poslednja stanica Beograd“ („Dereta“, 2018), ne predstavljaju samo pregled jednog vremena, pustošenje „Grada“ 1990-ih godina, već svedoče, opštem, mazohističkom uništenju čovekovog duha: u drukčijem ključu, nešto izmenjenom, možemo reći i duševnosti.
Kad nauka savlada ideologiju
Više od veka, kritička istoriografija, od kako je konstituisana kao nauka, bila je pod uticajem različitih ideologija: nacionalizma, liberalizma, socijalizma, pa ponovo nacionalizma.
Ponovo sa braćom Duvnjak
Knjiga „Neprijatelj mog prijatelja“, nastavak čuvenog romana „Ples sa medvedom“, švedskih pisaca Roslunda i Tunberga, pojavila se nedavno u izdanju IK „Evro Book“, u prevodu Sare Profete.
Lepo opasna knjiga
Zbirku poezije Mehmeda Begića „Vrijeme morfina“ objavila je nedavno beogradska IK „Kontrast“. Stihom „I made the wrong mistakes“ Telonijusa Monka, uvodi nas ovaj autor u svoje „vreme morfina“, koje će ispričati kroz četiri poglavlja – „Rane pjesme“, „Sitni sati u Managvi“, „Opasan čovjek“ i Bebop“.
Bitka za Ivu Andrića i njegovo delo
Više od pet decenija u Bosni i Hercegovini traje zaokruživanje priče o tome kako je Ivo Andrić u svojim delima mrziteljski prikazao bosanske muslimane i kako onim što je pisao protiv njih izaziva netrpeljivost.