Andrej Soldatov i Irina Borogan u novoj knjizi: Novinarka koja je bila ključni igrač u Putinovoj propagandnoj mašineriji

Putin je upravo bio izabran za predsednika, a zemlja se nalazila usred Drugog čečenskog rata. U toj grupi novinara bila je i Sveta Babajeva, novinarka iz predsedničkog novinarskog tima.

Babajeva, stroga, sitna plavuša, bila je zadužena da prati svakodnevne aktivnosti novog ruskog predsednika, piše u odlomku nove knjige „Naši dragi prijatelji u Moskvi“, autora Irine Borogan i Andreja Soldatova čije delove prenosi Centar za evropske analize.

Obožavala je Putina, a činilo se da je i on nju voleo – dovoljno da zajedno imaju fotografiju na kojoj stoje jedno pored drugog, što joj je recimo pomoglo kad bi je zaustavila saobraćajna policija, što joj se često dešavalo zbog prebrze vožnje.

Bilo je oko 18 časova, vreme špica u Moskvi. U kancelariji Jevgenija Krutikova, šefa političke rubrike Izvestije, nije bilo dovoljno stolica, pa su neki sedeli na širokoj prozorskoj dasci. Bio je još jedan sunčan i topao letnji dan, i kao i uvek u to doba, na Krutikovljevom stolu stajala je boca viskija Bushmills. Odjednom je stakleni prozor snažno zadrhtao. Napolju se začula snažna eksplozija.

Pojurili smo ka prozorima u hodniku s pogledom na Puškinov trg. Siv dim dizao se iznad izlaza iz podzemnog prolaza povezanog sa metro stanicom, pored čuvenog spomenika Aleksandru Puškinu, na oko 100 metara od zgrade Izvestije.

Krutikov nas je pogledao, ali mi smo već trčali ka liftovima. Naš prethodni posao bio je izveštavanje o kriminalu, uključujući i terorističke napade, i znali smo tačno gde treba da budemo.

Metro stanica je imala izlaze na nekoliko uglova trga, i dve minute kasnije, kada smo stigli do najbližeg, muškarci i žene su izlazili, krvave odeće, izgledali su šokirano i zbunjeno. Delovalo je da se eksplozija dogodila unutar prolaza.

Razgovarali smo sa svedocima i spasiocima, pokušavajući da shvatimo šta se tačno dogodilo. Trg, koji je uvek bio pun ljudi jer je bio popularno mesto okupljanja Moskovljana, sada se punio policajcima.

Jedini razlog zbog kog Andrej nije izgubio Irinu iz vida u gužvi bio je njen crveni sako. U podzemnom prolazu bilo je malih radnji sa staklenim izlozima. Po ranama koje su ljudi zadobili, bilo je jasno da je to staklo, razneseno u eksploziji, dodatno povećalo razaranje.

Mnogi ljudi su krvarili. Visok, mršav tinejdžer lutao je po trgu. Imao je krv po licu i rukama, ali nije bio povređen. Na sebi je imao plave donje gaće, čarape i cipele. Udarna sila eksplozije, pojačana zatvorenim prostorom podzemnog prolaza, skinula mu je odeću.

Irina je počela da razgovara s njim. Zvao se Igor i pokazao se kao dobar svedok. U živim detaljima se sećao eksplozije, panike i ljudi oko sebe. Kako je sunce zalazilo i počelo da se hladi, Irina mu je dala svoj crveni sako.

Sedam ljudi je poginulo na licu mesta, a još šest ih je umrlo kasnije u bolnicama. Više od 100 ljudi je povređeno, sa različitim stepenima težine. Organizatori i počinioci napada nikada nisu identifikovani.

Dan nakon napada, predsednik Putin je došao na Puškinov trg da položi cveće. Bio je obučen u crno i delovao je vidno potreseno.

U Moskvi nije bilo terorističkih napada skoro godinu dana, a Putin je gradio svoj javni imidž na uvođenju stabilnosti i reda, barem u glavnom gradu. Povratak domaćeg terorizma iznenada je podsetio bezbrižne Moskovljane da rat u Čečeniji još uvek traje.

Izgledalo je kao da je Putin osuđen na istu sudbinu kao i njegov prethodnik, Boris Jeljcin – izmučen neprekidnom nestabilnošću, katastrofama i krizama svih vrsta. A poslednje što je Putin želeo bilo je da postane novi Jeljcin.

Tog dana, saznali smo od kolega da je mlada devojka koja je poginula na trgu radila kao sekretarica u listu Moscow News, čije su prostorije bile tačno preko puta Izvestije.

Njena smrt naterala nas je da razmislimo o tome kako bilo ko od nas tog dana mogao biti u tom prolazu u trenutku eksplozije. Pričali smo o njenoj tragičnoj sudbini u Krutikovljevoj kancelariji kada je Babajeva upala. Bila je vidno besna.

propagandist Svetlana Babayeva, who headed the Simferopol branch of Rossiya Segodnya, died in the temporarily occupied Crimea
Babaeva died from a „stray bullet as a result of an accident at the training grounds in the Crimea, where she was engaged in military sports shooting” pic.twitter.com/zjRSjroEH8

— Mikhail Khodorkovsky (@khodorkovsky_en) October 28, 2022

„Je.eni panduri!“

„Sveta, smiri se“, rekao je Krutikov. Babajeva je bila poznata po svom kratkom fitilju.

„Nisu me pustili da se juče dovezem do parkinga Izvestije iz Tverske! Pokazala sam im moju propusnicu iz Kremlja i ništa nije vredelo!“

Postalo nam je jasno da Babajeva govori o neposrednim posledicama terorističkog napada i da se žalila što policija nije podigla kordon za njen voljeni Suzuki terenac, koji je htela da parkira samo 100 metara od mesta eksplozije.

Babajeva je očigledno živela u potpuno drugačijem svetu.

Tri dana kasnije, Putin se u Kremlju sastao sa šefovima bezbednosnih službi. Diskutovali su o istrazi napada na Puškinovom trgu kada se, oko 2.000 kilometara severno od Moskve, dogodila nova katastrofa: nuklearna podmornica Kursk potonula je na dno Barencovog mora nakon ogromne eksplozije.

Većina članova posade poginula je odmah, ali 23 mornara uspeli su da se zaključaju u neoštećeni odeljak i slali su SOS signale, nadajući se spasu.

Svet je za eksploziju saznao tek dva dana kasnije, 14. avgusta. Do tada, Putin je već napustio Moskvu, ali umesto da ode na sever, gde je mornarica vodila spasilačku operaciju, krenuo je u suprotnom pravcu – u Soči, svoje omiljeno letovalište na Crnom moru – na odmor.

To je bilo planirano putovanje – odmor u kombinaciji sa sastancima sa stranim liderima. Kao i uvek, Babajeva je pratila Putina kao deo predsedničkog novinarskog tima.

U Sočiju, Babajeva je obavljala svoj uobičajeni posao i slala Krutikovu izveštaje o Putinovim dnevnim aktivnostima.

„Pod sočijskim suncem, predsednik je brzo preplanuo, čak je i blago izgoreo“, napisala je. „Dva dana aktivno je savladavao nove sportove: skijanje na vodi i vožnju skutera. Startuje na ‘trećoj brzini’, plaši crnomorske ribe i tera telohranitelje da jure za njim“.

Ipak, Babajeva je u svom izveštaju dodala i nekoliko rečenica o katastrofi sa podmornicom Kursk: „Na svaka dva sata, Putinu su stizali izveštaji o situaciji sa podmornicom u Barencovom moru. Kažu da je Putin bio veoma zabrinut. Poznaje (ili bolje reći poznavao je?) komandanta Kurska lično“.

Na naše zaprepašćenje, Izvestija je objavila njen izveštaj: dok je cela zemlja govorila samo o umirućim mornarima, novine najbliže Kremlju objavile su priču o tome kako se predsednik dobro provodi u crnomorskom letovalištu.

Slika preplanulog Putina koji, između plivanja i vožnje na vodi, prima izveštaje o potonuloj podmornici, progonila nas je dugo nakon toga.

Kada je Putinov odmor konačno završio, Babajeva se vratila u Moskvu. Svratila je do Krutikovljeve kancelarije i usputno pomenula da je Putin u Sočiju prošao kroz proceduru presađivanja kose, i da ga zato neko vreme nije bilo u javnosti.

Ni ona ni Krutikov nisu smatrali da je to vredno pisanja. Babajeva je zvučala vrlo zaštitnički nastrojeno prema novom predsedniku, a njeni nadređeni u redakciji su to razumeli.

To nas je zapanjilo. Predsednik Rusije se bavio estetskom hirurgijom usred nacionalne vanredne situacije, a naše novine nisu u tome videle ništa dovoljno značajno da bi obavestile čitaoce. Počeli smo da osećamo da nećemo još dugo ostati u Izvestiji.

I zaista, napustili smo redakciju ubrzo nakon toga, kao i većina naših prijatelja. Naši putevi su se razišli – mi smo nastavili da izveštavamo o bezbednosnim službama Rusije, a Babajeva je ostala bliska Kremlju.

Tokom 2000-ih i 2010-ih, imala je spektakularnu karijeru, uživala je podršku nekih od najmoćnijih ljudi iz Putinovog okruženja, uključujući Sergeja Ivanova, tadašnjeg ministra odbrane.

I pored blizine vlasti, Babajeva je ostala zapanjujuće otvorenog uma: 2007. godine objavila je opsežan članak o ruskoj ideologiji.

Tvrdi da je sredinom 2000-ih u Rusiji vladala ideološka praznina, i da je to razlog zbog kog je „glamur“ procvetao u pojedinim slojevima društva, dok je nemotivisana agresija bila sveprisutna u drugim.

Priznala je da je Putin fokusiran na tradicionalne vrednosti, ali je tvrdila da one „nisu dovoljne za otvoreno, globalno, informaciono društvo“. Štaviše, takav tradicionalni fokus bi više usporio nego podstakao razvoj društva. Njen skepticizam obuhvatao je i ulogu crkve.

Članak joj nije ugrozio karijeru: dobila je poziciju šefice dopisništva RIA Novosti u Londonu, ruske propagandne agencije, a zatim i u Vašingtonu od 2008. do 2012.

Ali kada se vratila u Moskvu, zatekla je zemlju posle masovnih protesta protiv Putinovog povratka na mesto predsednika, i raspoloženje u zemlji se znatno promenilo.

RIA Novosti, agencija za koju je radila, prošla je kroz traumatičnu čistku kada je Kremlj zahtevao agresivniji pristup prema Ukrajini.

Babajeva je prešla da vodi Gazetu, veliki onlajn medij. Gazeta je uživala određenu ograničenu slobodu, a njen glavni zaštitnik u Kremlju bio je Sergej Ivanov, šef Putinove predsedničke administracije. Babajeva je ponovo stekla naviku da redovno svraća u njegovu kancelariju, tražeći savete i zaštitu.

Iznenađujuće, možda, nije delila oduševljenje koje je vladalo povodom pripajanja Krima Rusiji.

Dva meseca nakon aneksije Krima 2014. godine, opisala je tadašnje rusko raspoloženje kao „ludu, energičnu egzaltaciju“ koja bi mogla otvoriti nešto duboko u naciji, dodajući da bi iz tih dubina moglo izaći nešto strašno.

U post-krimskom okruženju u Moskvi, gde se od pisaca očekivalo da obavezno osude Zapad, njen tekst nije delovao naročito patriotski.

Dve godine kasnije, bila je primorana da podnese ostavku u Gazeti kada je Ivanov izgubio funkciju šefa predsedničke administracije. Bio je to ogroman udarac, ali Babajeva je predugo bila blizu Kremlja da bi bila potpuno odbačena.

Kao utehu, dodeljena joj je pozicija savetnice direktora Russia Today, državnog propagandnog giganta koji je sada obuhvatao televizijski kanal za inostrano emitovanje i bivše RIA Novosti.

Medijska mašinerija sada je bila potpuno angažovana u promovisanje sve ratobornije poruke Kremlja o Ukrajini i Zapadu.

Ali Babajeva je postajala očajna. Kao savetnica, nije imala pravi posao. Počela je da traži avanturu i okrenula se sportu.

Konstantno je podizala uloge: prvo trke konja, pa pucanje iz raznih vrsta oružja. Počela je da šalje prijateljima fotografije u vojnoj uniformi, kako učestvuje u treninzima sa pripadnicima specijalnih snaga.

Godine 2019. prihvatila je poziciju šefice dopisništva RIA Novosti u okupiranom Krimu, u sedištu u Simferopolju – prašnjavom provincijskom gradu u unutrašnjosti poluostrva sa oko 300.000 stanovnika – i preselila se tamo. Novi posao bio joj je da Rusima prenosi kako je život na anektiranom poluostrvu postao divan.

Kada je počela potpuna invazija na Ukrajinu, Babajeva je već živela na Krimu. Bila je pred svoj 50. rođendan, što je bilo teško poverovati, s obzirom na to koliko je delovala vitalno, preplanulo i energično.

Kupila je stan na Krimu, gde je živela sa mužem, a vozač ju je vozio na sastanke koje je volela da zakazuje – bilo u palatama koje su gradili ruski aristokrati na crnomorskoj obali, bilo u luksuznim hotelima.

Ali blaga klima i sunce okupiranog poluostrva nisu mogli da ublaže gorčinu njenog isključenja iz Moskve.

Onaj nalet adrenalina i osećaj moći koji je nekada dobijala iz blizine Putinu, sada je tražila u treninzima sa specijalcima. Oduvek je bila fascinirana moći prožetom nasiljem koje je zračilo iz Kremlja, pa je moć potražila tamo gde je najdirektnije – među instruktorima specijalnih jedinica.

Puzala je po snegu, pucala na mete i vežbala borilačke veštine, penjala se uz stene, počela da trenira borbu nožem sa muškarcima duplo krupnijim od sebe. Postala je instruktorka za vatreno oružje i učestvovala u selekciji specijalaca za krvavocrvenu beretku – priznanje koje ruski specijalac dobija tek nakon brutalnog ispita koji uključuje 12 minuta borbe sa trojicom vojnika.

Na svom Fejsbuk profilu, Babajeva je postavljala fotografije u maskirnoj uniformi, sa puškom, okružena muškarcima – uz fotografije sa zvaničnicima iz Kremlja.

Ipak, bila je u svojevrsnom limbu. Izgledalo je da nema pojma šta će dalje. Prijateljima u Moskvi govorila je da razmišlja o novoj karijeri – možda da vodi privatnu bezbednosnu firmu – ali zatim bi rekla da je za to već prestara.

Potpuna invazija na Ukrajinu pružila je priliku očajnima.

Babajeva je prijateljima rekla da želi da ide u rat. Razmišljala je da postane vojenkor – prokremaljski ratni dopisnik sa linije fronta. Mužu je priznala da razmatra da se priključi vojsci kao vojnik, sa oružjem u ruci.

Krajem avgusta 2022. poslala je poruku svom bivšem uredniku iz Izvestije da više ne vidi smisao u životu. U oktobru, kada mu se opet javila, zvučala je očajno i tražila savet. „Ti si pametan… Nije hitno. Piši mi (SB)“.

Nisu stigli da razgovaraju. Deset dana kasnije, stigla je vest da je Sveta Babajeva mrtva – poginula u, kako je rečeno, nesrećnom incidentu na strelištu na Krimu. U maju 2024. jedan instruktor za oružje iz tog centra priznao je krivicu za nehotično ubistvo.

Bar nije ubila nikoga u Ukrajini.

Sveta Babajeva bila je ključni igrač u Putinovoj propagandnoj mašineriji, od njegovog dolaska na vlast pa do početka rata u Ukrajini.

Na kraju, ubio ju je upravo Putinov sistem – sistem izgrađen na bezobzirnom nasilju.