Mencel i Hrabal ponovo zajedno

Krajem prošle godine u Pragu se odigrao događaj koji je u Češkoj očekivan i najavljivan kao filmska senzacija godine u najmanju ruku, a u nekim slobodnijim prognozama govorilo se i o događaju decenije. Naime, u praškom najelitnijem i najstarijem kinu Lucerna pretpremijerno je prikazan film „Služio sam engleskog kralja“rađen po slavnom istoimenom romanu Bohumila Hrabala. Režirao ga je po sopstvenom scenariju takođe jedan od najslavnijih živih čeških reditelja – Jirži Mencel.
Predistorija realizacije ovog filma duga je punih dvadeset godina (početni razgovori u vezi sa ekranizacijom romana vođeni su još 1986. godine). Zatim, u aferu koja je potom počela da se plete i komplikuje oko autorskih prava na snimanje filma tokom te dve decenije umešana su četiri imena najrenomiranijih čeških reditelja (sada već pokojni Karel Kahinja, zatim Jirži Mencel, pa Jan Svjerak i na kraju i Jan Hržebejk). Dalje – Jirži Mencel se sa svoje dosadašnje četiri adaptacije Hrabalovih novela i romana (od kojih su „Strogo kontrolisani vozovi“ pre 40 godina dobili Oskara) smatra najtemeljitijim i

najpreciznijim interpretatorom Hrabalove literature. I konačno, taj vrsni znalac Hrabalovog dela, a i Hrabalov prijatelj, posle 12 godina odsustvovanja vratio se filmskom stvaralaštvu i to poduhvatom za koji je, dakle, smatran najpozvanijim, odnosno najkvalifikovanijim.
Da li se dogodio i izuzetan događaj? Odgovor bi možda mogao da zvuči nepravično, ali – opšti je utisak da se događaj u češkoj kinematografiji ipak nije dogodio.Videli smo mencelovski rafiniran, mencelovski perfecionistički, blagoironičan, precizno odglumljen film, videli smo nekoliko antologijskih kadrova, udahnuli doslovnu čaršijsko-
-bogataško-građansku atmosferu Prve Republike (između dva rata) – ali hrabalovsko umeće pripovedanja u slikama koje su sve neverovatnije od neverovatnih, taj šarm hrabalovske literature („kad nemoguće postane stvarnost“) koji je njena osnovna i najveća lepota – ona je ostala neiskazana i neprenesena u film. Jer, dok je u romanu priča podređena piščevim literarnim bravurama koje neodoljivom akrobatikom nadmašuju važnost fakata i događanja, u filmu priča, naravno, ima preimućstvo, ali bez te hrabalovske ingeniozne igrarije rečima i slikama, bez autentičnog hrabalovskog literarnog duha film povremeno gubi dah, ili – tačnije – nema one iskre što pali, što vuče, kojoj se ne može odoleti.
Filmska priča se, kao i priča u knjizi, proteže od vremena Prve Republike do, negde, sredine šezdesetih godina prošlog veka. Glavni junak je kelner Jan Dite (u češkom dite znači – dete), koga pratimo od njegovih početaka kao „pikola“ što uči zanat u nekom provincijskom, poluseoskom hotelu, do izlaska sa robije u komunističkoj Čehoslovačkoj zbog kolaboracije sa Nemcima. U međuvremenu je maleni čovečuljak Dite „zahvaljujući sreći da mu se uvek dogodi neka nesreća“ (što bi rekao Hrabal) služio u sve luksuznijim i luksuznijim hotelima, peo se na sve viši i viši rang ugostiteljske hijerarhije i tako bivao sve bliže i bliže svom jedinom istinskom životnom cilju – da postane milionar. Tom cilju priložio je i deo života za vreme okupacije kada se oženio Nemicom i uz nju postao saradnik Trećeg rajha. Potom slede godine robijanja.
Mencel je u scenariju napravio hronološki obrt, pa film počinje izlaskom Jana Diteta sa robije i događaji teku u retrospekciji. Zbog velikog vremenskog raspona, od najmlađih „pikolskih“ dana Jana Diteta do njegove šeste ili sedme decenije života, Mencel je uzeo dva glumca za isti – glavni lik. Mladoga Jana Dite igra bugarski umetnik Ivan Barnev. Onog starijeg, što izlazi iz kazamata i u nekoj zabiti – gde je poslat da po kazni održava planinski put i gde se priseća svih peripetija, uspinjanja i krahova svog života – igra češki glumac Oldržih Kajzer. Svaki ponaosob napravili su dobre likove, ali pretopljeni jedan u drugoga, iz mladosti u starost – gotovo da nemaju ničeg zajedničkog, gotovo da su se postavili jedan prema drugom kao dva zasebna karaktera. Tu je još cela plejada sjajnih čeških glumaca i – odlična, poznata i priznata već u Evropi, mlada nemačka glumica, Julija Jenč.