Nedovoljno za trajni opstanak

Dali su nam dva traktora, jedan za nas, a drugi za Albance. Nas sedamnaestoro dobilo je ukupno pet kolica i po pet ašova, lopata, grabulja, motika – sve po pet. Rečeno nam je da naš dolazak predstavlja projekat održivog povratka. Shvatili smo da to podrazumeva mogućnost rada i ekonomskog samoodržavanja naših porodica. Ovako, međutim, ponovo se osećamo bespomoćno, kažu Srbi povratnici u selo Klinavac kod Kline u Metohiji.
Ovo starosedelačko selo dugačko je šest kilometara i u njega se vratilo sedamnaest srpskih, pet romskih i pet albanskih porodica. Predstavnici srpskih porodica učestvovali su u obnovi svojih razrušenih domova. U obnovljene kuće vratile su se i žene, dok se deca još nalaze po izbegličkim kampovima u Srbiji. Samo porodica Dragoljuba Goša Jovovića ima 21 unuče.
Skoro svi povratnici govore albanski jezik.
– Oko sela imamo blizu 100 hektara obradive zemlje, skoro 30 hektara livade i oko 20 hektara šume. Ali ruke su nam i dalje vezane jer nemamo traktore i priključne mašine da obrađujemo zemlju koja se uglavnom zaparložila. Nadamo se da nama i Srbija pomogne. Očekujemo da nam da traktore i priključne mašine, jer samo tako mi ovde možemo da opstanemo – kaže Dragoljub Jovović Goša.
Kod njega su, kaže, već dolazili predstavnici fabrike piva iz Peći sa kojima su sarađivali i pre rata.
– Oni traže da ponovo zasejemo pivski ječam i garantuju da će sve što proizvedemo kupiti za potrebe fabrike. Tako bi se investicija Srbije u nas isplatila – kaže naš sagovornik.
Jovović kaže da se dogovorio sa braćom Lopaćanin da za namenskih 2.000 evra, koje vlada Kosova daje svakom povratničkom domaćinstvu, njih četvoro kupe jedan traktor.
– Mi imamo volju, ali nam treba i pomoć. Bez pomoći naša neizvesnost će se nastaviti, a naša deca i unučad ostaće u izbeglištvu – ističe Goša Jovović.
Bogoljub Voštić kaže da je njegovu njivu poorao komšija Albanac i zasejao detelinu pa napasa stoku.
– Još nismo razgovarali, ali očekujem da ću nastaviti da obrađujem svoju zemlju, zato što nikada nismo imali međusobnih problema – navodi Bogoljub Voštić.
– Mi koji smo radili u preduzećima primamo minimalac, a neki nemaju nikakva primanja, jer su se pre rata bavili isključivo poljoprivredom. Kako da u tim uslovima vratimo našu decu – pitaju se braća Vladimir i Radivoje Lopaćanin.