Reprint kao spomenik

U našim uslovima reprint predstavlja značajno delo domaće publicistike. Godinama smo ukazivali na reprint Narodne enciklopedije srpsko-hrvatsko-slovenačke, pod uredništvom univerzitetskog profesora i istoričara Stanoja Stanojevića posle Prvog svetskog rata. Ova enciklopedija je značajna još po jednom svom svojstvu: po političkoj toleranciji u doba kratkotrajnog parlamentarnog režima od 1918. do 1929, inače režima punog poroka. Pogledajte, čitaoče, u toj Enciklopediji iz 1924. koliko je posvećeno redaka novinaru i slikaru, već tada uglednom komunisti Moši Pijadi, i uporedite to s kratkom biografskom beleškom posvećenoj regentu Aleksandru, već tada dosta svemoćnom vladaru. Istina, Krležina Enciklopedija Jugoslavije, i sve druge njegove Enciklopedije, bile su daleko bogatije po broju strana i po kvalitetu hartije, po fotografijama u boji i svemu drugom, ali se u pogledu političke trpeljivosti ne mogu porediti sa Stanojevićevom Enciklopedijom.
Pred našom čitalačkom publikom pojavljuje se sada reprint svih izdanja Poruke („Službeni glasnik“, Beograd, 2007), glasila emigrantskog Jugoslovenskog narodnog odbora pod predsedništvom Slobodana Jovanovića (1869-1958), koji je inače i jedan od glavnih saradnika časopisa. Uzgred budi rečeno, većina članaka, kao i osvrta i komentara Slobodana Jovanovića, nije potpisivana. Urednik časopisa je bio srednjoškolski profesor Radoje L. Knežević, nekada predsednik Udruženja profesora Jugoslavije. Sadržina časopisa bila je uglavnom usredsređena na zbivanja u Jugoslaviji, međunarodnu politiku i istorijska zbivanja u ratno doba, kao što su državni udar od 27. marta 1941. i partizansko-četnički sukob krajem 1941. Zanimljivo je da je Poruka već 1. avgusta 1952. objavila prikaz knjige Valtera Hagena koji je u Nemačkoj opisao dodir između partizanske komande i okupacionih jedinica u Bosni i Hrvatskoj, do čije saradnje nije došlo zahvaljujući Adolfu Hitleru koji je odbio da sarađuje „s buntovnicima“. Problemima državnog udara kao i pokretom Mihailovića, bavio se u okviru dosta duge dokumentacije pomenuti profesor Knežević. Inače, Poruka je takođe objavljivala rezultate popisa stanovništva od 1948. do 1953. godine.
Treba posebno zabeležiti da je Poruka posvećivala posebnu pažnju „slučaju Milovana Đilasa“, nasuprot ogromnoj većini emigranata koji su gledali u stavovima Đilasa samo unutrašnji sukob među komunistima. Poruka od 1. maja preštampavala je i Đilasov poznati esej Anatomija jednog morala u kome je Đilas izvrgnuo ruglu naravi nove komunističke elite u zemlji.
Poruku su finansijski održavali sami članovi Jugoslovenskog narodnog odbora, iz svojih ličnih ušteđevina, ali vremenom taj razvoj nije mogao da se održi, pa je krajem 1954. osnovana zadruga „Prosveta“ koja je uzela na sebe dalje izdavanje časopisa.
Sasvim prirodno, na desetogodišnjicu svojih napora, 1. avgusta 1955. Jugoslovenski narodni odbor objavio je svoje stavove upućene međunarodnim činiocima u vezi s uspostavom nove jednopartijske vlasti posle Drugog svetskog rata. Izlaganjem u pogledu svoje političke aktivnosti na međunarodnoj sceni, Poruka od 1. novembra iste 1955. godine produžava nizanje dokumenata u vezi dalje kritike jugoslovenskog režima.
Iako izgleda obimna sa preko 900 strana i skoro 60 brojeva, reprint Poruke daje materijal tako raznovrstan i ne-obiman po dužini članaka, da će izazvati interes ne samo kod istoričara nego i kod šire čitalačke publike koju zanimaju svetska zbivanja i naše učešće u Drugom svetskom ratu. Iz jednog prostog razloga što će čitaoci imati mogućnost da vide i drugu stranu medalje, pored one prve strane koja je na našem tržištu vladala pola veka i koja je bila zvanična verzija zbivanja i problema sukoba u našoj zemlji. Mislimo da je značajno da znatiželjni čitaoci upoznaju sve argumente, i protivurečne, kao bi donosili objektivnije sudove o onome što je naš narod preživljavao u jednom teškom vremenu kakav je bio Drugi svetski rat, kao i zbivanja posle tog rata kada je, posle 1945. godine, počeo da se razvija jedan poseban rat, takozvani hladni rat, između istočne i zapadne Evrope.
Bez obzira do kakvih ćemo sudova doći, značajno je da upoznamo gledišta uglednijih ljudi iz vremena pre Drugog svetskog rata. Ne samo gledišta nego i stil tih ljudi, koji su pokazivali više trpeljivosti nego što se ona manifestovala u našem poratnom, jednopartijskom režimu. Vrlo je korisno da sagledamo čitavu panoramu i ljudi i njihovih suprotstavljenih stavova.