Rusija i budući status Kosova: Uspela Ahtisarijeva zamka

Rusija i budući status Kosova: Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari je na zasedanju međunarodne Kontakt grupe za Kosovo prošle nedelje iza „apsolutno zatvorenih vrata“ izložio svoje predloge o konačnom statusu pokrajine. Konačno određivanje statusa Kosova neće se dogoditi pre marta ove godine, kada će to pitanje biti razmotreno u Savetu bezbednosti UN.
To je za RIA Novosti izjavio predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin. Međutim, sudeći po informacijama koje su procurile iz diplomatskih izvora, status Kosova je u celini već određen: faktički, to je nezavisnost – „kontrolisana“ – ali ne od strane Beograda. Rasprava se sada vodi jedino oko toga ko će je proglasiti, a da ne poljulja pozicije prozapadnih partija u Srbiji i da ne isprovocira žestoku reakciju Rusije.
Informaciju, koja se našla u rukama kako zapadnih, tako i ruskih medija, mogli bismo sumirati ovako. Ahtisarijevi predlozi podrazumevaju takozvanu „kontrolisanu nezavisnost Kosova“. Mada se sam pojam „nezavisnost“ u tekstu ni jednom ne pominje, mnogi kažu da će usvajanje tog plana otvoriti Kosovu put u formalnu i realnu nezavisnost.
Upravljanje Kosovom faktički će preći na Evropsku uniju. Ključna figura u pokrajini biće međunarodni civilni predstavnik, koga će imenovati EU i koji će biti šef Kosova. Na tu dužnost „međunarodnog predstavnika“ biće postavljen, kažu, davnašnji drug Martija Ahtisarija, holandski diplomata Peter Fejt, koji je ranije bio na čelu posmatračke misije u indonežanskoj provinciji Ače i koji je radio na sređivanju etničkih konflikata u Bosni i Makedoniji. Ovlašćenja međunarodnog civilnog predstavnika biće bliska vanrednim: moći će da smenjuje činovnike i ukida zakone. Fejtov zamenik, kako se očekuje, biće Amerikanac.
Odustajanje od upravljanja Kosovom snaga UN u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti iz 1999. godine označava ukidanje i same rezolucije, što će, kako kažu zapadni diplomate, omogućiti kosovskim Albancima, da proglase nezavisnost od Srbije. Najverovatnije je da će SAD, Velika Britanija i Albanija odmah priznati tu odluku, pod uslovom očuvanja međunarodne kontrole. Uostalom, i bez proglašenja nezavisnosti pokrajina će imati mnoga prava i atribute samostalne države: između ostalog, pravo da zaključuju sporazume sa drugim državama i da čak stupa u međunarodne organizacije, pored ostalog i u UN. Sopstvenu armiju za sada Kosovu ne obećavaju, ali će vojska NATO koja u pokrajini broji 17.000, kako se pretpostavlja, učestvovati u pripremama civilnih snaga odbrane, koje će kasnije činiti jezgro prozapadne armije.
Kosovski Srbi dobiće kontrolu nad nekoliko novih opštinskih tvorevina, razbacanih po teritorij provincije. Tamo oni mogu da od Srbije dobijaju sredstva za finansiranje sopstvenih bolnica i škola (valjada se to podrzaumeva pod pojmom „samouprava“). Srpskim religioznim svetinjama, koje su više puta podvrgavane napadima albanskih ekstremista, biće osigurana dodatna zaštita.
Ahtisarijev predlog predviđa, takođe, sticanje dvojnog državljanstva stanovnika Kosova. Bilo kako bilo, tek o srpskom suverenitetu nad provincijom – za razliku od važeće Rezolucije UN 1244 – u planu više nema ni govora.
Sudeći po informacijama koje su procurile, Ahtisarijev plan su podržale sve zapadne zemlje – članice Kontakt grupe. A 26. januara predloge specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN su čak bez razmatranja detalja „jednoglasno“ odobrili šefovi MIP 26 zemalja – članica NATO, koji su, sudeći po svemu, odavno već bili upoznati sa planom.
Pozicija Moskve u odnosu na plan za Kosovo intrigira mnoge, jer Ahtisarijev plan treba da bude u konačnoj varijanti utvrđen u Savetu bezbednosti UN, gde Rusija ima pravo veta. Kako je za RIA Novosti po okončanju susreta u Beču izjavio jedan zapadni diplomata, koji je želeo da ostane anoniman, prema predlozima specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN, Moskva se ponela skeptički. Ranije je Rusija u više navrata izjavljivala da neće odobriti u UN plan za Kosovo ukoliko taj dokument ne podrži Beograd.
Zapadni, a i mnogi ruski novinari ne sumnjaju da će Beograd biti osnovni protivnik plana o davanju Kosovu „kontrolisane nezavisnosti“. Uopšte uzev, za neuspehe mnogih mirnih inicijativa na Balkanu uvek su optuživani „srpski nacionalisti“. Međutim, trebalo bi obratiti pažnju na intervju premijera privremene vlade Kosova i Metohije Agima Čekua, objavljenog 25.januara u sarajevskom listu Oslobođenje, u kojem tvrdi da ni „kontrolisana“, ni uslovna nezavisnost Kosova neće zadovoljiti vlasti pokrajine. „Kosovsko rukovodstvo i dalje odlučno insistira na potpunoj nezavisnosti“, ponovio je Čeku.
Imajući u vidu da je žurba sa regulisanjem statusa pokrajine umnogome skopčana sa strahom da će Albanci obnoviti nasilje, a to bi još jednom obnažilo neefikasnost natovske „misije bezbednosti“, može se očekivati da će Zapad i dalje pažljivo osluškivati kakve će popravke tražiti rukovodstvo pokrajine. Kao i ranije, ne zahtevajući pri tom da ispune „standarde za Kosovo“ utvrđene 2003.
Što se Srbije tiče, tokom poslednjih godina pozicije te zemlje u odnosu na Kosovo, spolja gledano, ostale su nepromenjene (neophodno je sačuvati „teritorijalnu celovitost“), a u suštini su smekšane. Na primer, 23. januara privremeni poverenik u Ambasadi Srbije u Rusiji Jelica Kurjak je izjavila, da je Beograd „samo protiv davanja vlastima pokrajine mesta u UN, što Kosovo čini subjektom međunarodnog prava, i protiv je da vlasti Prištine stvore sopstvenu armiju“. Na taj način ona je već priznala ekonomsko, kulturno i administrativno odvajanje pokrajine od Srbije i da se radi samo o „očuvanju obraza“.
Već danas se na Zapadu čuju glasovi u korist toga da SAD i Evropa mogu postići nezavinsost Kosova, i oni će je postići, pre ili kasnije. I ruski veto, ako takav i bude stavljen, teško da će to sprečiti. Ni 1999. nisu bile potrebne sankcije SB za primenu sile protiv Jugoslavije od strane NATO. „Ako Rusija bude insistirala na svome, jedino što ostaje zapadnim zemljama jeste da priznaju nezavisnost Kosova bez sankcija UN. Neće to biti lepo rešenje, ali će se to morati otrpeti, jer neodređenost statusa Kosova čini demoralizujući uticaj ne samo na samu tu oblast već i na okolne zemlje, uključujući i samu Srbiju“, piše Fajnenšel tajms.