Srbija je jedina država koja nije usvojila Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi

U Srbiji je devedesetih godina sprovedena snažna centralizacija. Mnoge funkcije koje je ranije lokalna samouprava imala i koje imaju lokalne samouprave u drugim evropskim državama, tada su oduzete i sada je to teško vratiti nazad. U celini status lokalne samouprave kod nas nije dobar – kaže u razgovoru za Danas predsednik Stalne konferencije gradova Srbije i šef delegacije u Kongresu lokalnih vlasti u Strazburu Željko Ožegović.
– Kod nas opštine uopšte nemaju svoju imovinu. Sve je državna imovina. To je presedan u Evropi i svetu. Da biste uopšte bili pravno lice, jedan od atributa je da imate neku svoju imovinu. Srbija je trenutno jedina država koja nije usvojila Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, koja definiše osnovne principe funkcionisanja lokalne samouprave, iz kojih kasnije proizilaze celokupna zakonska regulativa – nastavlja sagovornik Danasa.

Većinski izborni sistem za lokalne zajednice

– Za bolje funkcionisanje lokalnih vlasti, mora se promeniti Zakon o lokalnim izbrima. Proporcionalni sistem nije primeren izborima na lokalnom nivou. Ljudi žele da znaju po imenu i prezimenu ko će ih predstavljati u lokalnoj skupštini. Glasanje za liste koje se kasnije formiraju po partijskom nahođenju nisu dobre.

Potrebno je uvesti eventualno kombinovani sistem koji postoji u nordijskim zemljama. Pokazalo se da proporcionalni sistem ostavlja mnoge opštine, odnosno neka seoska područja, bez predstavnika u lokalnim samoupravama zato što ti ljudi nemaju vremena da sede po partijskim centralama, a onda se na partijskim listama nađu samo oni koji imaju za tako nešto vremena. Kada razgovaram sa svojim kolegama, svi se slažu da je većinski sistem apsolutno bolji – kaže Željko Ožegović.

Šta bi trebalo da prihvatimo od zemalja koje su prošle proces tranzicije?
– Pre svega princip supsidijarnosti. To znači da sve ono što može da se reši na lokalnom nivou, to treba prebaciti na lokalni nivo. Ovde se, kao i svuda, pokazalo da velika centralizacija ne donosi dobro. Nemoguće je upravljati stvarima iz jednog centra. Prvi korak je napravljen Predlogom zakona o finansiranju lokalne samouprave koji predviđa da opštine imaju veće prihode i da mogu da ih planiraju. Dosad ste morali da čekate da se donese zakon o budžetu u decembru mesecu, bez mogućnosti da planirate prihode. Po novom zakonu će to biti moguće.
Propuštena je prilika da se novim ustavom postavi osnova za regionalizaciju Srbije. Danas Evropa jeste Evropa regiona. U ujedinjenoj Evropi savezne vlade se bave nekim globalnim stvarima. Sve više kompetencije i nadležnosti spušta se na nivo regiona i podstiče se prekogranična, međuregionalna saradnja. Mnoge opštine u Srbiji nemaju dovoljno kapaciteta da same reše neke probleme vodosnabdevanja, deponovanja otpada, regionalnih otpadnih voda i pokušavaju da se organizuju na neki vaninstitucionalni način. To se u Evropi rešava upravo regionalizacijom.
Potrebno je doneti zakon o teritorijalnoj organizaciji Srbije, gde će se naći modusi za ravnomerniji razvoj gradova. Vlada je donela neki predlog gde se, sem ideje da se nekim opštinama dodeli status grada, ništa bitno ne menja. Tu apsolutno nije jasno zašto su neki dobili taj status, a neki nisu.
Kako su se naši problemi vezani za Kosovo, pa ranije i za odnose sa Crnom Gorom, reflektovali u Kongresu lokalnih vlasti u Strazburu.
– U nekoliko navrata morali smo da intervenišemo da bi se delegacija Kosova održala u onom statusu koji joj je dat Rezolucijom 1244, odnosno da bude region, kako je i primljeno u Savet Evrope, a ne da pređe u nezavisne države, što je bio stalni zahtev kosovske delegacije. Oni su u nekoliko navrata tražili da budu u svojstvu posmatrača u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, što je uz zalaganje naše delegacije, na kraju odbijeno.
Ljudi iz Saveta Evrope imali su dosta razumevanja za probleme našeg nasleđa, za sve probleme kroz koje smo prošli, ali isto tako očekuju da mi pokažemo spremnost da ubrzamo proces transformacije od kojih je decentralizaciija jedna od važnijih. Pitanja decentralizacije u Savetu Evrope smatraju se preduslovom punije demokratije i evropeizacije – kaže šef srpske delegacije u Kongresu lokalnih vlasti u Strazburu Željko Ožegović. Mi smo potpisali sporazum za projekat vredan oko dva miliona evra, koji se upravo odnosi na jačanje lokalne samouprave. Taj projekat ide u dva pravca. Jedan pravac je izmena zakonodavstva i izmena svih onih propisa u skladu sa evropskim standardima koji već postoje, a drugi deo jeste podizanje kapaciteta lokalne samouprave, koji će ići kroz razne obuke, seminare, treninge, da bi te opštine mogle da prihvate veće nadležnosti koje bi kroz izmene zakonskih propisa dobile.
Vi ste učesnik i MEGA projekta. Koji su njegovi glavni ciljevi?
– Cilj ovog projekta jeste, pre svega, da se podstakne korišćenje potencijala koji postoji u lokalnim sredinama, a koji je u ranijem periodu bilo veoma teško aktivirati, baš zbog toga što opštine nisu imale svoju imovinu. Taj lokalni ekonomski razvoj je u zemljama bivše Istočne Evrope dao jako dobre rezultate. Nedavno sam bio u Češkoj i video da su oni u prethodnih osam godina otvorili preko sto industrijskih zona i parkova gde je zaposlenje našlo oko 150.000 ljudi. Država je to aktivno podsticala, davala je određene subvencije tim lokalnim zajednicama u visini od 40 do 50 procenata za otvaranje takvih zona. MEGA program je usmeren kao pilot program za deset opština koje su pokazale neke rezultate u prethodnom periodu, koje su okrenute razmišljanju da je ekonomija jako važna i da lokalna samouprava može da deluje u tom pravcu.
Imate li procenu gubitaka zbog neprilagođenih propisa?