Sukob Hamasa i Izraela 1Foto: EPA-EFE/MOHAMMED SABER

Sukob Izraela i Hamasa nalazi se na prekretnici: ili će biti nastavljena eskalacija ulaskom izraelskih kopnenih snaga i početkom dugog i totalnog rata ili će se konflikt primiriti razmenom artiljerijske vatre i smanjivanjem intenziteta granatiranja, ali bez direktnih borbi.

Ulaskom izraelskih kopnenih snaga u palestinsku enklavu Gaza, kako je bilo javljeno, pa opovrgnuto, počela bi nova faza eskalacije bliskoistočnog sukoba koji je počeo pre 10 dana, a obeležen je Hamsovim intenzivnim raketiranjem izraelskih gradova, na koje je Izrael odgovorio vazdušnih napadima.

Izrael je najavio da neće prekinuti svoju akciju, dok ne ostvari svoje vojne ciljeve – prevashodno uništenje raketnih arsenala Hamasa koji su značajno uznapredovali od poslednjeg većeg i ozbiljnijeg sukoba 2014.

Tada je Hamas imao rakete sa svega desetak kilometara dometa, a sada su to već ozbiljna oruđa sa 200 kilometara dometa, koja su uspevala da povećaju gustinu vatre tako da ni veoma sofisticirani odbrambeni štit Gvozdena kupola nije uspevao sve da ih presretne.

Prema podacima izraelske vojske, iz Gaze je od ponedeljka ispaljeno više od 1.700 raketa. Navedeno je da je trećina pala unutar Gaze, a izraelski odbrambeni sistem Gvozdena kupola presreo je većinu ostatka.

Američki predsednik Bajden u petak je potvrdio izraelsko pravo na odbranu, ali je najavio da će u naredna 24 sata biti dobrih vesti, čime je ukazao da će SAD snažno stati iza hitnog prekida vatre i obustave nerijateljstava.

Na taj način bi se ovaj sukob utišao bez krajnjeg zaoštravanja kakvo je bilo pre sedam godina, iako je u Gazi poginulo 120 ljudi, među kojima i 30 dece, a u Izraelu život je izgubilo šest ljudi.

Može se reći da postoje dva šablonska uzroka zbog kojih počinju sukobi Jevreja i Palestinaca u Izraelu. To su rušenje palestinskih kuća i izgradnja novih jevrejskih naselja i sukobi oko džamije Al Aksa.

Oba uzroka su ispunjena u poslednjim sukobima koji su započeli zbog rušenja 13 palestinskih kuća u Istočnom Jerusalimu, zatim se proširili na džamiju Al Aksa u ovim danima dok još traje muslimanski praznik, Ramazan.

Ono što je iznenađenje, jeste odluka Hamasa da se umeša u jerusalimski sukob i počne raketiranje izraelskih gradova, što je gotovo kao blanko poziv Izraelu na kopnenu intervenciju.

Zbog toga je važno razumeti koji su Hamasovi motivi za akciju koja na prvi pogled, može da ima samo negativne posledice po njega samog, Gazu, ali celokupnu palestinsku stvar, imajući u vidu ogromnu nesrazmeru između vojne moći Izraela i Hamasa.

Rastuća frustracija postoji među Palestincima posle akcija Trampove administracije koja je jednostranim akcijama želela da nametne Jerusalim kao glavni grad Izraela.

U ratu 1967. Izraelske snage su zauzele Istočni Jerusalim, a Zakonom o Jerusalimu iz 1980. proglasio ga je kao nepodeljenu i jedinstvenu prestonicu Izraela.

Zbog tog zakona iste godine izglasana je Rezolucija 478 Saveta bazbednostu UN kojom je Zakon o Jerusalimu proglašen kršenjem međunarodnog prava i Ženevske konvencije, pa su gotovo sve strane ambasade izmeštene u Tel Aviv, Hercliju i druge gradove.

Da bismo shvatili neke relacije, potrebno je reći da se Gaza prostire uz obalu Mediterana, u dužini od 41, širinom od šest do 14 kilometara i ima površinu od svega 365 kvadratnih kilometara, ali da u njoj živi 2.100.000 stanovnika.

Sa gustinom naseljenosti od 5.600 stanovnika po kvadratnom kilometru, to je najgušće naseljeni deo Zemljine kugle.

Izrael ima površinu od 22.000 kvadratnih kilometara i oko devet miliona stanovnika. Od Gaze do Tel Aviva ima 72 kilometra, a do Jerusalima 97.

Oko pola miliona Jevreja živi u više od 250 naselja koja se smatraju ilegalnim na okupiranim teritorijama koje pripadaju Palestincima.

U nekim naseljima broj se eksponencijalno povećava, posebno u Modin Ilitu i Bejtar Ilitu, dva velika ultraortodoksna naselja na Zapadnoj obali.

Do kraja 2020. broj doseljenika u dva naselja dostigao je 140.053, što je skoro trećina naseljeničke populacije na okupiranoj Zapadnoj obali.

To je porast od 435 procenata u poređenju sa 2000. godinom kad je u ova dva neselja živelo samo 32.200 ljudi. Prema originalnom planu o podeli britanske Palestine, državi Palestini bi pripalo 44 odsto teritorije, a jevrejskoj državi 56 odsto teritorije.

Sadašnje teritorije pod kontrolom Palestinske uprave čine 23 odsto od originalnog plana za palestinsku državu iz 1947.

Hamas i Palestinski islamski džihad su dominantne oružane formacije u Gazi. Obe su stvorene kao ogranci egipatske Muslimanske braće, a Islamski džihad je formirao egipatski Islamski džihad kome je na čelu bio trenutni lider Al Kaide, Ajman al Zavahari.

Posle druge intifade i povlačenja izraelskih snaga iz Gaze, Hamas je 2006. pobedio na izborima, a sledeće godine i vojno učvrstio svoju vlast.

Hamas ima oko 40.000 boraca, a Islamski džihad oko 10.000. Obe organizacije ne priznaju postojanje države Izrael, niti prihvataju rešenje o dve države, nego smatraju celokupnu teritoriju palestinskom.

Veći broj zapadnih država i jednu i drugu organizaciju proglasio je terorističkom.

Poslednji put sličan rat vođen je 2014. kad je trajao sedam nedelja. Donatorska konferencija za obnovu Gaze, uz prisustvo generalnog sekretara UN, Ban Ki Muna, američkog državnog sekretara Džona Kerija i Federike Mogerini, održana je u Kairu 2015.

Navedeno je da je srušeno više od 7.000 kuća za 10.000 porodica, zajedno sa dodatnih 90.000 oštećenih kuća. Troškovi obnove trebalo je da iznose oko šest milijardi dolara za narednih 20 godina.

Konferenciju je organizovala Norveška i njen tadašnji ambasador u Kairu, a sadašnji evropski izaslanik za Bliski istok Tor Velesland.

Palestinci u Izraelu čine oko 20 odsto stanovništva. Političke partije koje ih predstavljaju imaju malo moći u izraelskoj politici jer ne učestvuju u vladama koje vode jevrejske partije, ali nisu bile ni pozivane da to učine. Ta tendencija se menjala poslednjih meseci.

Do raspirivanja neprijateljstava dolazi u ključnoj tački izraelske političke krize, nakon što dugogodišnji lider Benjamin Netanjahu nije uspeo da formira vladajuću koaliciju.

Njegovi protivnici predvođeni Jairom Lapidom sad pokušavaju da stvore novu koaliciju za vladinu većinu. Ako uspeju, Netanjahu bi prvi put posle 12 godina mogao da bude gurnut u opoziciju.

Ali, za to je potrebna podrška palestinskih partija od kojih su neke bile spremne da po prvi put sarađuju sa jevrejskim političkim partijama.

To je posebno bilo uočljivo kod Ujedinjene arapske liste koja je celu izbornu kampanju pred martovske izbore vodila sa obećanjem da će učestvovati u izraelskoj koaliciji kako bi se obezbedila potrebna budžetska podrška, dozvole za izgradnju kuća i poboljšanje infrastrukture.

Njen lider Mansur Abas najavio je i podršku Netanjahuu, ali je on odbacio bilo kakvu saradnju sa palestinskim partijama. Abas je onda svoju podršku prebacio u Netanjahuovu opoziciju, kojoj je sada poveren mandat za sastav nove vlade, a čiji je zajednički cilj zbacivanje Netanjahua. Koalicioni razgovori bili su u toku, kad su prošle nedelje počela neprijateljstva.

Abas je prekinuo pregovore, mada je rekao da je to samo privremeni prekid. „Neizbežno je da ćemo se vratiti političkim razgovorima o formiranju vlade, kad se vatra ugasi“, rekao je Abas u sredu.

„Imamo stvarnu priliku da igramo važnu ulogu i izraelskoj politici za dobro našeg društva“, rekao je on.

Ali, nisu svi izraelski Palestinci zadovoljni Abasovim pristupkom, a posebno ne njegovim neuspelim flertom sa Netanjahuom i izraelskom desnicom. Većina njih krivi Netanjahua za sukobe kod džamije Al Aksa tokom Ramazana, ali i unutrašnje sukobe u Izraelu.

Po prvi put u poslednje dve decenije, izraelsko-palestinski sukobi preneti su i na izraelske ulice, gde su zabeleženi pokušaji linča i organizovani napadi na Jevreje i Palestince.

Netanjahu i predsednik Rivlin osudili su ove pogromaške akcije, a mandatar za sastav nove vlade Jair Lapid okrivio je Netanjahua za „gubljenje kontrole“ i „vođenje zemlje u anarhiju“. „Jevrejski i arapski izgrednici objavili su rat Izraelu i nema odgovora vlade, policije, rukovodstva“, rekao je on.

Abas je pozvao Palestince da se uzdrže od nasilja i rekao da protesti „idu u vrlo opasnom pravcu“. Ajman Odeh, koji je na čelu grupe Zajedničke liste i politički je rival Abasu, rekao je da je nasilje „teška greška“ i pozvao Palestince da nastavi proteste „protiv okupacije i opsade, bez nanošenja štete imovini, a ni ljudskim životima.“

Arapski poslanik iz levičarske stranke Merec, Isavi Frej, pozvao je jevrejske i palestinske vođe da pomognu da se okončaju unutrašnji sukobi.

„Krizno vreme je test za rukovodstvo – svi lideri arapskih zajednica moraju da se izjasne… Tiha većina ne može više da ćuti. Rat sa Hamasom će se da se završi, ali šta je s nama? Još ćemo se sastajati u supermarketu, u bolnicama“, zaključio je Frej.

Zvaničnici Hamasa pozivali su arapske Izraelce da se uključe u sukobe protiv Izraela. To što su im se neki priključili, smatraju svojom pobedom.

„Vaša žrtva je razgorela revoluciju našeg naroda i oslobađanje naše zemlje“, rekao je portparol Hamasa Abu Ubaida.

Netanjahuove pristalice shvatile su da je sada trenutak kad se prelama sudbina mogućne koalicije koja bi ih uklonila s vlasti, pa su postavile retoričko pitanje – kako je mogućno sedeti u vladi uz podršku takvih izdajnika.

Levičarski komentatori smatraju da je sadašnja konfrontacija pogodna za Netanjahua, koja pomaže da se spreči zaključenje koalicionog sporazuma kojim bi se okončala duga vladavina sadašnjeg premijera.

Bivši izraelski predsednik Kneseta i jedno vreme vršilac dužnosti šefa države, Avram Burg, smatra da je Hamasu i sadašnjoj izraelskoj vladi zajedničko da su nelegitimni.

„Zajednička motivacija za oboje je da ne žele da daju vlast Palestinskoj samoupravi i sklope mir. Hamas želi da preuzme vlast od Palestinske uprave i nametne svoj verski i politički plan, a Netanjahu ne želi mir jer bi to vodilo stvaranju palestinske države“.

Ubrzo nakon što je vojska prvobitno u petak objavila da izraelsko vazduhoplovstvo i artiljerija gađaju ciljeve u Gazi, Netanjahu je saopštio da „poslednja reč još nije rečena i ova operacija će se nastaviti onoliko dugo, koliko to bude potrebno“.

To praktično znači da je kopnena operacija još uvek otvorena opcija, a da nova vlada koja bi smenila Netanjahua nije ni na pomolu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Sukob Hamasa i Izraela”

  1. Izrael radi ovo po savetu Amerikanaca, tako se sire mic po mic a secam se da su nama govorili ratom se ne moze postici sirenje teritorije . Mogli smo da picistimo sve , kada su to videli onda je krenulo sa ucenama i manipulacija zato smo isli kreni stani kreni stani sto nas je dovelo do ovoga danas.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.