Brankova nagrada bila je i jedna od najuglednijih u bivšoj Jugoslaviji, a njen značaj je veći kada se sagleda sa stanovišta da ju je žiri dodeljivao za prvu zbirku poezije mladih autora do 29 godina, simbolično, do onoliko godina koliko je imao veliki pesnik romantizma Branko Radičević po kojem je i dobila ime, u času kada je umro.

Na nedavno održanom 5. međunarodnom književnom festivalu u Novom Sadu sve je bilo u znaku obeležavanja pedesete dodele Brankove nagrade. Branislav Živanović pedeseti je njen laureate, a mladi novosadski pesnik dobio ju je za zbirku poezije Pogledalo koja je objavljena u izdanju Logosa iz Bačke Palanke i Bistrice iz Novog Sada. Celovečernji program na Festivalu bio je posvećen i predstavljanju Antologije Brankove nagrade koju je povodom jubileja objavilo Društvo književnika Vojvodine. Priređivač Antologije je pesnik Jovan Zivlak koji je pored predgovora, odabrao i po dve pesme od svih 50 laureata, u knjigu uvrstio i brojna dokumenta i fotografije iz bogatog istorijata nagrade i čitaocima dao na uvid biografije laureata koje u većini slučajeva potvrđuju konstataciju da se radi o piscima koji će, nakon objavljene prve zbirke, obeležiti književnost ovih prostora.

Brankovu nagradu osnovao je Narodni odbor opštine Sremski Karlovci i prvi put je dodeljena 1954, dakle u godini u kojoj se obeležavalo sto godina od smrti Branka Radičevića. Prvi žiri, u kojem su bili i Borislav Mihajlović i Boško Petrović, odlučio je da nagradi zbirku Kora Vaska Pope. Sledeće godine, nagradu su podelili Pavle Ugrinov i Aleksandar Tišma, a četvrtu po redu dobio je pesnik Borislav Radović. Tada je došlo do prekida u dodeljivanju, ali već 1960. njen laureate postaje Duško Trifunović. Nagrada je, dakle, pre pola veka obnovljena zahvaljujući Vasi Kazimiroviću, glavnom uredniku novosadskog nedeljnika Tribina i Drašku Ređepu, tada asistentu na tek osnovanom Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U toj godini se prvi put i spominje kako bi se moglo organizovati Brankovo kolo – kulturna manifestacija koja bi tokom sedam dana okupljala pisce iz cele Jugoslavije i na kojoj bi se i dodeljivala prestižna pesnička nagrada. Nakon ponovnog prekida, Vojvođanska sekcija Udruženja književnika Srbije je ponovo uspostavlja i u tom žiriju će se naći Miroslav Antić, Ferenc Feher, Jasna Melvinger, Florika Štefan i Draško Ređep. Nagradu će potom podeliti dva velika stvaralaca – pesnikinja Tanja Kragujević i Rade Tomić, a potom će laureati biti i Marko Vešović, Raša Livada, Tito Bilopavlović, Ljubivoje Ršumović, Rajko Petrov Nogo i drugi. Književnici i kritičari koji su kasnije delovali u žiriju, takođe će biti uspešni jer je nagrada odlazila u ruke Zorana Ćirića, Ota Horvata, Vladimira Kopicla, Dragana Jovanovića Danilova, Nemanje Mitrovića, Vase Pavkovića i drugih autora koji od tada pa do ovih današnjih dana stvaraju.

Nagrada je dodeljivana u Svečanoj sali Karlovačke gimnazije, dugo godina na Stražilovu, upravo na Brankovom kolu koje je onomad i ustanovljeno, da bi poslednjih godina laureatima bila dodeljivana u Magistratu u Sremskim Karlovcima i to u okviru festivala koji već petu godinu orgaizuje Društvo književnika Vojvodine. Tu ju je primio i ovogodišnji, pedeseti laureat Branislav Živanović, rep artist, pesnik i kritičar iz Novog Sada.

Ovu vrednu Antologiju “otvara” pesma U zaboravu iz čuvene Popine zbirke Kora, a kako sve vrednosti Brankove nagrade deljene u ovoj “nezadrživoj ravnici” ne treba ostaviti “u zaboravu”, knjiga će se svakako naći u rukama znatiželjnika.