Đurić i Kurti vodili argumentovan razgovor 1Foto: Beta/AP/Visar Kryeziu

„Imamo „savršenu oluju“ od nekoliko procesa: zastoj u dijalogu Beograda i Prištine, evropsku perspektivu koja je sada neizvesna, nakon takozvanog „francuskog veta“, ali i prilika koje se otvaraju, sa raspravom o „novoj metodologiji“ procesa proširenja, odnosno očekivanim izborom nove Vlade u Prištini. Ovaj skup zajednički su organizovali Institut Istok-Zapad, Beogradski fond za političku izuzetnost, Minhenska bezbednosna konferencija, a podržali Balkanski fond za demokratiju i Fondacija za otvoreno društvo u Evropi“, naveli su oni komentarišući drugu rundu „Balkanskih dijaloga“, održanu u petak u Berlinu.

Naši sagovornici ističu da su tokom dva dana u Berlinu kao goste i diskutante imali predsednika Severne Makedonije Stevu Pendarovskog, kosovskog predsednika Hašima Tačija, ministra spoljnih poslova Severne Makedonije Nikolu Dimitrova, državnu sekretarku u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Antje Lederse, ledi Ketrin Ešton, ambasadore Volfganga Išingera, Frenka Viznera i Kamerona Mantera, specijalne izaslanike Metjua Palmera, Suzan Šuc i ministra za evropska pitanja Vićenca Amendolu, direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, lidera Pokreta „Samoopredeljenje“ Aljbina Kurtija, te „brojne diplomate, istraživače i kolege zainteresovane za – ma koliko zvučalo kao fraza – održanje „evropske perspektive“ Zapadnog Balkana“.

– Đurić i Kurti su se upoznali i prvi put sedeli na istom panelu, vodili su argumentovan dijalog. Lekcije iz procesa vođenog pre više od 10 godina, iz koga je proizašao „Ahtisarijev paket“, ponudili su ambasadori Vizner i Išinger, ambasador Bocan-Harcenko, nažalost, nije mogao da prisustvuje usled razgovora u Sočiju. Pjer Mirel, Milica Delević i Gerald Knaus ponudili su niz ideja kako unaprediti proces proširenja – od pristupa raznovrsnijim finansijskim instrumentima, strožeg uslovljavanja u onim pitanjima koja se najdirektnije tiču vladavine prava, do ambiciozne ideje brzog pristupanja zajedničkom tržištu – u nekoj formi. Jasno je da smo daleko od konsenzusa, ali proširenje je ponovo u fokusu, makar i iz razloga nezadovoljstva, ukazuju sagovornici Danasa.

Organizatori skupa napominju da je više govornika istaklo kako se stiče utisak da ponestaje vremena – „svi su svesni da ljudi odlaze i na taj način daju najprecizniju ocenu neuspeha aktuelnih politika“.

– Svesni su i da EU gubi legitimitet u društvima Zapadnog Balkana, kao i toga da su ne manji problem unutrašnja neslaganja država članica oko toga kako će Unija izgledati. Plan je da iz dva kruga „Balkanskih dijaloga“ proizađe niz predloga, u smislu praktičnih koraka koje međunarodna zajednica i lokalni akteri treba da preuzmu u narednih godinu dana kako bi se unapredile prilike na Balkanu, kao i organizacija narednog događaja – želja je da to bude u Moskvi, poručuju naši sagovornici.

Prema izveštaju prištinskih medija, Aljbin Kurti, favorit za premijera Kosova, izneo je na „Balkanskim dijalozima“ svoja „tri principa za nastavak dijaloga“ Beograda i Prištine. Kao prvi princip naveo je da „neće predsednika Srbije Aleksandra Vučića za pregovaračkim stolom“, drugi da „nema razgovora o kosovskoj teritoriji“, a treći da „nema razgovora o mapama“.

Vučić je povodom „Kurtijevih principa“ kazao da je on na taj način „počeo da se bavi kadrovskim pitanjima u Beogradu“.

– Da neće mene da vidi preko puta, to je u redu. Dobro je da je počeo da se bavi kadrovskim pitanjima i ko će u dijalogu predvoditi našu delegaciju“, ironično je rekao predsednik Srbije, preneo je RTS.

Potvrda Kancelarije za KiM

Vladina Kancelarija za KiM potvrdila je tvrdnje da se Marko Đurić u Tirani tokom okruglog stola sastao i sa političarima iz Prištine. To je učinjeno nakon što su na pojedinim portalima objavljene fotografije na kojima je Đurić u društvu poslanika Samoopredeljenja i još nekih stranaka sa Kosova.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.