Francuski "non-pejper" neće postati politika EU 1Foto: EPA-EFE/PHILIPPE WOJAZER

Oni ističu i da u francuskom predlogu EU ima interesantnih elemenata, ali mnoga pitanja ostaju otvorena – ne samo to da li se strategija odnosi na sve države u ovom regionu, već i, na primer, kada neka zemlja može da „pređe“ na naredni nivo u procesu integracije.

Predlog zvaničnog Pariza se, podsetimo, temelji na četiri principa pristupanja Uniji – „stepenasti pristup“, veća finansijska podrška, doslednija politika uslovljavanja i jasniji „putokazi“, reverzibilnost – mogućnost da se država kandidat kreće i unazad ukoliko ne ispunjava obaveze. Francuska zvaničnica Ameli de Monšalan izjavila je na Savetu ministara EU u Briselu da neformalni dokument predstavlja polaznu osnovu za raspravu sa drugim državama članicama i da Francuska pokušava da „proces učini efikasnijim“.

Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore i članica Radne grupe za Poglavlje 23 u pregovorima te države sa EU, navodi za Danas da se francuski „non-pejper“ odnosi na reformu procesa pristupanja Uniji, a Crna Gora i Srbija su, bez obzira što su odmakle u odnosu na ostale zemlje, i dalje u tom procesu“.

– Isto tako, mislim da ne možemo očekivati da će postojati dvije različite metodologije za proces pristupanja na nivou EU, pa samim tim ni dva načina izvještavanja o sprovedenim reformama. Međutim, iako je izvjesnije da se principi i postepeno pristupanje iz francuskog dokumenta odnose i na dvije države Zapadnog Balkana koje trenutno pregovaraju o članstvu, takav odnos prema njima ne bi bio fer. Naime, iako Crna Gora i Srbija nisu suštinski odmakle u reformi oblasti koje se odnose na vladavinu prava, ispunile su niz drugih tehničkih preduslova u drugim poglavljima. Stoga bi logičniji pristup, i za ove i za ostale države Zapadnog Balkana, bio preciznije definisanje mjerila i efikasan sistem nagrađivanja i sankcionisanja, smatra Marović.

Kao odgovor na francusku inicijativu, šest država EU – Austrija, Češka, Poljska, Slovačka, Italija i Slovenija, uputilo je pismo odlazećem šefu Evropske komisije Žan-Klod Junkeru, u kojem se ističe da je potrebno reformisati postojeće procedure, ali se i traži da se EU obaveže da će otvoriti pregovore o članstvu Albanije i Severne Makedonije najkasnije u martu. Kako se poručuje, države-potpisnice spremne su da se „konstruktivno angažuju u reformama proširenja“.

Diplomatski izvor Danasa iz Praga navodi da je cilj navedenog pisma „iskazivanje pune podrške procesu proširenja“.

„Pismo su pisale zemlje koje su bile veoma razočarane time da EU već treći put nije bila u stanju da postigne konsenzus o početku pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. S obzirom na zahteve Francuske, pismom takođe želimo da poručimo da podržavamo razgovore o tome kako unaprediti pristupne pregovore, ali to ne sme da bude razlog da ceo proces pristupanja Uniji bude blokiran. Pismom se poziva Evropska komisija da predloži rešenja za unapređenje pristupnog procesa kako bismo se približili kompromisnom rešenju, koje bi omogućilo da se pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom odobre u martu, odnosno pre majskog samita EU-Zapadni Balkan u Zagrebu“, objašnjavaju diplomate.

„Pokušaj pariranja Francuskoj“

Nemačka analitičarka Johana Dajmel kaže da šest država „pokušava da pismom parira Francuskoj, kao i da nastoji da ujedini EU i omogući Albaniji i Severnoj Makedoniji da započnu pristupne pregovore u martu“. „Perspektiva proširenja mora da bude očuvana, i tačno je da ne može da bude nastavljeno po starom. Već dugo vremena civilna društva traže reforme, jer se pogoršava situacijama u domenima kao što su demokratija, vladavina prava i borba protiv korupcije. Potrebno je, dakle, unaprediti, proces proširenja tokom novog saziva Evropske komisije. Ipak, stvari se ne mogu okrenuti naglavačke. Važno je raditi sa postojećim instrumentima, uvesti bolji nadzor i poboljšati kriterijume za pojedinačna poglavlja. Potrebna je jasna politika prepoznavanja kriterijuma koji su ispunjeni, ili kažnjavanja u suprotnim slučajevima. Ti prvi reformski koraci već mogu da budu načinjeni, uporedo sa procesom pridruživanja, smatra Dajmel.