Otkucavanje sata ili eksplozivnog mehanizma

Slobodan Milošević i njegove stranke računaju na Albance kao jedan od svojih izbornih aduta. Konce bi mogla da im pomuti međunarodna zajednica koja nije više baš blagonaklona prema albanskim separatističkim zahtevima sa Kosova i koja bi ih mogla naterati na nekakav povratak u pravni sistem zemlje. Za aktuelnu vlast bi najgore bilo kada bi oni taj povratak započeli na predstojećim izborima. Zato je važno održati međunacionalnu napetost, kako bi Albancima bilo što teže da se na taj, mora se reći neizbežan, korak odluče. Izgleda da je svojom poslednjom turnejom po Kosovu predsednik Srbije uspeo u tome. Obećao je nešto što ne znači bogzna šta – da neće dati ni pedalj zemlje – iz prostog razloga što niko i ne pretenduje na tu zemlju, osim onih koji su već tamo. Međutim, to ništa je obećao, odlučno, odajući utisak beskompromisnog branitelja. Mora se priznati da je predstava uspela: Srbima je ponovo data nada da će biti neograničeni gospodari Kosova. Albancima je stvoren utisak da moraju da zbiju svoje poljuljane redove i nastave bojkot Srbije i, što je najvažnije, srpskih izbora, a stenogram govora dat međunarodnim dušebrižnicima ne odaje nikakav specijalni naum predsednika Miloševića, te nema ni mesta bilo kakvoj novoj noti ili intervenciji.