Podstičemo nalaženje prihvatljivog kompromisa

Imajući u vidu da Briselski dijalog u svojim okvirima, odnosno agendi za pregovore bar jedne, kosovske strane, ne tretira pitanje podele Kosova, odnosno korekcije granica, pa i razmenu teritorija, o čemu je nedavno u intervjuu za Danas govorio ministar spoljnih poslova, ali i da se upravo o tome u Srbiji intenzivno govori kao mogućem konačnom ishodu pregovora, iz odgovora američke ambasade Danasu moglo bi se zaključiti da SAD ne podržava ovakav način rešavanja kosovskog problema.

Takođe, jasno je da se kosovske vlasti izričito protive podeli Kosova, odnosno da na svakodnevnom nivou bar jedan visoki zvaničnik te države javno i na sebi svojstven način izražava negativne stavove povodom ovog srpskog zahteva.

Tako premijer Ramuš Haradinaj o podeli Kosova govori kao izvesnom uzroku rata na Kosovu, aludirajući na to da će kosovske vlasti braniti sever nekadašnje srpske pokrajine. Bedžet Pacoli, šef kosovske diplomatije, pak, govori o tome kako podela Kosova ne bi bila dobra i u interesu za srpsku zajednicu na Kosovu, pogotovo za one koji žive u centralnim delovima.

Hašim Tači, predsednik Kosova, s druge strane, tvrdi da nema te sile koja predstavnike Kosova može naterati da razgovaraju o podeli Kosova. A najjača „sila“ na strani nezavisnosti Kosova je upravo Amerika.

Nedavno je i ambasador SAD u Prištini negirao tumačenja njegovog neodređenog odgovora u vezi s podelom ili razmenom teritorija, nazivajući ta tumačenja – da se ne protivi podeli ili razmeni ako se o tome dogovore srpska i kosovska strana – lažnim vestima.

Nemački ambasador izjavio je nedavno da je Nemačka kategorično protiv podele Kosova jer bi to stvorilo potencijal za destabilizaciju.

Kako je Danas već izvestio, pojedine zapadne države podržavaju da se u Briselski dijalog uključi tema o razmeni teritorija između Prištine i Beograda, tokom rada na finaliziranju pravno obavezujućeg sporazuma. Prema saznanjima Danasa od diplomatskih izvora iz Brisela – Francuska i Italija, zajedno sa Rusijom, podržavaju razmenu teritorije kao kompromisno rešenje Prištine i Beograda – jug Srbije za sever Kosova. Naspram, odnosno protiv takvog rešenja, međutim, oštro stoje Nemačka i Velika Britanija.

Diplomatski izvori našeg lista tvrde da su Sjedinjene Američke Države, načelno, takođe, protiv razmene teritorije, ali, tvrde oni, trebalo bi sačekati trenutak u kojem se Amerika uključuje u finale uspostavljanje dogovora Kosova i Srbije, i tek onda sagledati njene pozicije. Nemačka i Velika Britanije oštro su protiv promene granica na ovim prostorima i zastupaju stanovište da je Srbiji dovoljno otvaranje puta za članstvo u Evropsku uniju.