„Vladajuća klika bez vizije, interesuje je samo očuvanje vlasti“

Oni koji sebe smatraju birokratizovanom tehničkom inteligencijom to ne moraju da rade, ali intelektualci imaju tu vrstu moralne i političke dužnosti – prema društvu u kojem žive, prema onome čime se bave i prema građanima svoje zemlje, kaže za Danas profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Dušan Marinković. On je zajedno sa više od 70 svojih kolega sa Filozofskog fakulteta podržao proteste „1 od 5 miliona“ i našao se među hiljadu intelektualaca, istaknutih javnih ličnosti i profesora i saradnika univerziteta u Srbiji koji su stali uz građane koji protestuju u više od 20 gradova u Srbiji. Profesor Marinković dodaje da na tu podršku ne treba gledati tako usko.

– Ne treba biti „intelektualac“ da biste podržali proteste. Dovoljno je da živite u Srbiji i da budete duboko zabrinuti za sopstvenu budućnost i budućnost onih koji dolaze posle nas. Ja sam podržavao sve građanske i studentske proteste 90-ih i posle 2000. godine pomislio sam, kao i većina ljudi u Srbiji, da je sa takvim oblicima protesta završeno. Moram da kažem da danas osećam i neku vrstu stida pred svim mladim generacijama u Srbiji danas, a kojima smo 5. oktobra obećali da povratka na stari režim iz 90-ih više nema. Nismo dovoljno uradili! Zbog toga me je stid – ističe Marinković.

On dodaje da podržava građanske proteste jer je očigledno da je „aktuelna vlast jedna populistička klika koja je politiku degradirala na ogoljenu tehnologiju očuvanja vlasti – tehnologiju bespoštednog, nedemokratskog vladanja i borbe za vlast, bez ikakve ideologije kao političke vizije“ šta je moguće uraditi u društvu i bez ideje u kakvom društvu želimo da živimo.

– Jedini vidljiv plan je sveopšta rasprodaja nacionalnih resursa i ponuda globalnom neoliberalnom tržištu da ćemo biti rezervat jeftine radne snage, navodi Marinković i objašnjava da kao sociolog smatra da se linija građanskih otpora neće odvijati samo na relaciji građani-vlast, već i na relaciji dugoročnih sukoba srednjih klasa koje su počele da se oporavljaju posle 2000. godine i onih hibridnih, politički stvorenih novih „srednjih“ klasa koje su nikle preko noći sa Srpskom naprednom strankom, a koje će se po svaku cenu boriti da svoje politikom kupljene položaje održe.

– Bojim se da izgovorim ono što već odavno mislim: da društvo u Srbiji više ne postoji. Ne postoji kao kontinuitet (društvenih) institucija u koje je ugrađena minimalna doza kolektivnih, zajedničkih interesa i solidarnosti. Društvo kao zajednički, kolektivni resurs se urušilo u nizove kratkoročnih, prolaznih, sebičnih i pohlepnih interesnih skupina – zaključuje profesor Dušan Marinković.