Žensko političko liderstvo u Srbiji 1

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Međutim, pitanje je koliko se zapravo promenila politička kultura i koliko žene zaista mogu da oblikuju programe, politike i agende svojih stranaka? Tako se pitanje može preformulisati u to „kako se menja politička kultura“, koju odlikuje netransparentnost, negativna selekcija, nedosledna institucionalna rešenja i standardi i nedostatak praćenja rezultata i efekata? Izmena institucionalne kulture, u kojoj politike rodne ravnopravnosti ostaju na marginama, a sve se odvija kao i uvek business as usual“ , jedan je od glavnih ciljeva nove strategije EU za ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

Istraživanje sprovedeno za potrebe Akademije ženskog liderstva (uz podršku USAID-a) o položaju žena unutar stranaka i percepciji pitanja rodne ravnopravnosti, pokazalo je da postoji deklarativna podrška rodnoj ravnopravnosti među članovima i članicama stranaka, ali da i dalje postoji suštinsko nerazumevanje pitanja rodne ravnorpanvosti, a takođe i nedovoljna spremnost za primenu konkretnih mera za jačanje ženskog liderskog potencijala unutar stranaka.

Ovo nerazumevanje „problema“ neravnopranvosti, odnosno zašto žene ne trče političku trku pod jednakim uslovima sa muškarcima, mnogo je više raspostranjeno među muškarcima, nego među ženama. Takođe, muškarci smatraju da je žena u politici sasvim dovoljno, mnogo više nego što to misle žene – da ih nema dovoljno i da ne odlučuju ravnopravno. Ispitanici se slažu da je u njihovim strankama rodna ravnopranvost važno pitanje i da njihova stranka podržava „tu rodnu ravnopravnost“, ali su stranke malo, odnosno ništa preduzele da je ostvare. Istovremeno, članovi/ce stranaka se slažu da su na učešće žena u politici najviše uticale kvote, iako su o njihovoj „potrebnosti“, stavovi naravno podeljeni.

Republika Srbija ima značajan pravni i strateški okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, za čiju primenu su značajne procedure i institucionalna rešenja, koja su do sada dosledno izostala, posebno kada su stranke u pitanju. Na primer, stranke dobijaju sredstva iz budžeta za obuke i jačanje kapaciteta svojih članova, uključujući i mlade i žene; obavezne su bile da razvijaju planove mera za ostvarivanje ravnopravnosti, a po novom Nacionalnom Akcionom Planu za sprovođenje Strategije za ostvarivanje rodne ravnopravnosti (2016 – 2020) treba da usvajaju interne procedure kojima će raditi na unapređenju rodne ravnopravnosti. Jer, institucionalna kultura se ne menja time što menjamo šta pojedinci/ke o nekoj važnoj temi lično i intimno misle. Institucionalna kultura se menja procedurama, za koje, po istraživanju, stranke u Srbiji još uvek nisu spremne.

Ono što nam nedostaje je znanje, o tome zašto je rodna ravnopranvost ključna za demokratiju, dobro upravljanje, održivi razvoj. Znanje o tome kako da se „ispituje“ i meri kakve efekte imaju politike koje se donose i sprovode na ljude, koji su žene i muškarci i to značajno određuje potrebe i mogućnosti koje imaju i znanje o tome da postoje mehanizmi kojima se stranke čine ravnorpavnijim prostorima, u kojima onda i „kvalitet“ zaista uspe da nađe svoj put i do birača i do institucija.

Podrži i potpiši inicijativu za ravnopravno učešće žena

u odlučivanju na sajtu www.liderke.org

Akademija ženskog liderstva je program koji realizuju Beogradski fond za političku izuzetnost, Centar za podršku ženama i Centar modernih veština uz podršku američkog naroda putem Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID).

Autorka je konsultantkinja

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.