Dejan Lazarević: Treba vremena da se Sabor vrati na nekadašnji nivo

Ceo svoj život i odrastanje od trenutka kad sam počeo da sviram samo sam o tome mislio, i to je bila moja želja. Ne da se dokažem, ne da bih bio iznad drugih, već samo da osetim i proživim taj trenutak. Današnji dečaci ne znaju šta to znači i nikada neće saznati. Oni počinju da sviraju trubu iz drugih razloga, na žalost, manje vrednih, ali za njih najbitnijih. Novac je njihov motiv i preokupacija. Ne osećaj i želja, već samo novac. Ne kažem, i ja od toga živim i zarađujem, ali to mi nikad nije bio primarni cilj. Do mog cilja došao sam i sa te strane sam ostvaren. Osećaj koji sam doživeo toliko puta ne može se platiti nikakvim parama. Jednostavno, to je ono što sam toliko želeo.

* Šta je presudno za vrhunskog trubača, vežba ili talenat? Ili možda kombinacija to dvoje?

– Talenat je preduslov ali nije presudan. Vežba je ta koja donosi kvalitet i uspeh, kao i svemu. Talenat ti otvara vrata za ulazak u nešto, ali sa vežbom je prostranstvo iza tih vrata beskonačno.

* Od koga ste dobili prvi instrument i da li ga i dan danas čuvate?

– Prvi instrument sam dobio od oca od koga sam sve naučio. Naravno da ga imam još uvek, to se ne sme otuđiti ni po koju cenu. Sa tim instrumentom je počeo prvi korak ka ostvarenju mog sna.

* Prilikom prošlogodišnjeg razgovora kazali ste da se mnogo toga promenilo na Saboru, te da ljudi koji su voleli trubu tu više nemaju šta da traže. Da li su vam organizatori promenili mišljenje zbog toga što je već drugu godinu zaredom akcenat na Saboru isključivo na trubačkoj muzici, bez estradnih zvezda?

– Da, kazao sam i stojim iza toga. Svako ko je posetio Sabor u proteklih deceniju i po svedok je te činjenice. Neki to neće da priznaju iz straha, mislim na svoje kolege, a neki bi to glasno rekli ali više ne posećuju tu manifestaciju zbog najezde stranaca i evropskog festivalskog otpada koji tamo dolazi. Mislim da čuvena izreka “kasno Marko na Kosovo stiže” sve objašnjava. Treba vremena i mnogo rada da bi se Sabor vratio na nekadašnji nivo. Mislim da je to misaona imenica za sve koji se bave istim. Neko, ne organizator direktno, ali po nečijim uputima, sistemski je razorio i srozao sabor i sve vezano za njega, do te mere da većina publike za koju je ta manifestacija bila kao crveno slovo u kalendaru sada ne zna ni kada počinje isti, a kamo li sadržaj saborskog programa.

* Koliko se danas saborska publika razlikuje od one koja je nekad dolazila u Guču? Postoje li i danas mladi koji odrastaju na izvornim trubačkim melodijama?

– Sadašnja publika ne dolazi na sabor trubača zbog uživanja i slušanja trube, već zbog osećaja slobode koju sam festival nosi sa sobom. To uključuje i alkohol, bahato ponašanje, kao i sve ono što im je dostupno. Vidite, ja ne znam ko je prošle godine pobedio na tom takmičenju. Ne samo ja, nego i većina kolega iz trubačkog sveta. Šta mislite, koji procenat publike zna i koliko ih zanima pobednik? Mislim da je broj poražavajuć.