Aleksandar Stanković pred meč sa Albanijom: Odbio Italiju i pamti očev savet – „grb Srbije uvek stavi ispred prezimena“

Stanković je odličnim igrama u Klub Brižu, pre svega u Ligi šampiona, „naterao“ selektora da ga prekomanduje u A selekciju iz mlade za mečeve sa Albanijom i Andorom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

– Počeo sam sa U15 selekcijom… Od tada sam stalno maštao o A reprezentaciji. I sada sam tu. Ne mogu da vam opišem kako se osećam, to je ispunjenje sna – rekao je Stanković u intervjuu za FSS.

Od prvih dana u mlađim kategorijama, bio je kapiten, vođa, neko ko je nosio odgovornost.

– Teška je traka, ali kad imaš ovakve momke pored sebe kao ja što sam imao, onda je mnogo lakše. Drago mi je što sam imao tu čast da budem kapiten. Išli smo na Evropsko prvenstvo, dogurali do polufinala… nešto što ću zauvek nositi u sećanju.

Čak i one penale protiv Holandije, kada se točak sreće zaustavio na strani protivnika.

– Još mi je žao. Svaki put kad pomislim na te penale, nije lako. Ponosan sam na tu generaciju. Bili smo stvarno jaki, niko nam ništa nije mogao.

Najbolje partije u mlađim kategorijama pružao je protiv selekcija za koje je i rodbinski i emotivno veoma vezan. Gol i asistencija protiv Slovenije (zemlja u koj je rođena Aleksandrova majka) u remiju 2:2, gol protiv Italije (država rođenja novopečenog igrača Srbije) u pobedi od 2:1, bravure protiv istog tima u spektakularnih 5:4

– Nemam poseban motiv protiv zemlje u kojoj sam rođen. Kad igram za Srbiju, uvek sam motivisan na maksimumu. Ja se svuda predstavljam kao Srbin. Jeste, imao sam više puta ponudu da igram za Italiju, ali je odgovor uvek bio isti. Moja porodica je iz Srbije, ja se osećam potpuno kao Srbin. Samo je jedna reprezentacija za koju želim da igram.

Kroz mlađe selekcije najduže je sarađivao sa Radovanom Krivokapićem, svega nekoliko utakmica pod vođstvom Saše Ilića i Aleksandra Kolarova…

– Sve su to treneri koji su igrali fudbal na ozbiljnom nivou,  razumeju zahteve igre na svakoj poziciji i mogu mnogo da pomognu mladim igračima. Zadovoljan sam svim svojim trenerima, od Intera, preko Lucerna i Briža, do mlađih selekcija u Savezu. Uvek naučiš nešto novo što nosiš kroz celu karijeru.

Danas radi pod vođstvom Dragana Stojkovića, čoveka o čijim igračkim kvalitetima njegov otac govori u superlativima.

– Rekao mi je da to što je mister radio sa loptom, ne možeš danas da vidiš, ni uživo, ni na TV-u. Ja sam bio mali, nisam ga gledao, samo neke snimke na Jutjubu. Ali tata je uvek govorio da je to bilo neverovatno.

Otkrio je za kraj i očevu poruku pre polaska na okupljanje reprezentacije, reči koje u sebi nosi kao zavet.

– Kao što bi svaki tata rekao sinu, rekao mi je da se ponašam lepo, da pre nego što obučem dres, prvo pogledam grb Srbije i da ga uvek stavim ispred prezimena. Video sam njegov portret ispred svlačionica. Svaki put kad dođem u Pazovu, stanem ispred te slike, pogledam je i poželim da mu se jednog dana približim po broju nastupa za državni tim.