Đoković pokorio Vimbldon četvrti put

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nole CAR tenisa!

2. Замисли победи а и даље „једе траву“

3. TENISKI KRALJ, JEDNOM KRALJ UVEK KRALJ!

   Danas se vratio kralj tenisa u novom izdanju, Novak Đoković je to! Godinu ipo sam zamišljao da crtam kralja tenisa, danas sam uspeo da ga nacrtam u celini, a Novak je dodao samo krunu i to baš na Vimbldonu. Sve čestitke Novaku, njegovoj porodici. stručnom štabu i prijateljima, koji su nesebično verovali povratku nekog novog Novaka. Čestitke i njegovim rivalima, bez kojih Nole ne bi postigao to što jeste. On je ponos nacije, a želim mu da još mnogo puta ohrabri novim uspesima i pobedama. Drago mi je što je ostao to što jeste i nije se uključio u nijednoj pokvarenoj, a druge nema, politici. Puno zdravlja, uspešno osvojene gemove, setove i mečeve na teniskim terenima. Nole srećno ti bilo, to ti želi iz dna duše verni pratilac od tvog početka igranja tenisa i nije mi žao mnogo neprespavanih noći, uzbudljivih trenutaka, no za srce su mi se zalepili njegovi pehari i uspesi. Srećno ti bilo vrlo poštovani Nole.

4. Ja sam Noletov hard-die navijac, ali i tipicni pripadnik svog naroda, te cu pre da umrem nego da propustim priliku da nekog ili nesto ne kritikujem. Noleta obozavam ali me nervira kao retko koji drugi sportista. Dakle, nije se u istroiji sporta desilo da jedan tako veliki sampion ima toliko rupa u igri. Prvo, kada mu protivnik izadje na mrezu on se toliko unervozi da ne zna da plasira ni najjednostavniji pas. Redovno pogadja protivnika u reket. Drugo, u stanju je da besomucno forsira jedan te isti udarac u toku igre, recimo da dvadeset puta uzastopce odigra bekhend paralelu iako mu je druga strana terena potpuno prazna. Trece, nema pojima kada treba da izadje na mrezu, a kada to uradi onda se obavezno zapita sta on tamo uopste trazi. Cetvrto, kada odigra drop sot, ostane zabezeknut u mestu i cudi se kako je protivnik uspeo da stigne lopticu. Peto, ono tapkanje me izludjuje. Svi veliki serveri tapnu loptu tri, cetri puta i onda je osajdare, samo Nole tapka, tapka, tapka….zzzzz….tapka. Sto se tice ostalog tehnickog aspekta igre, nemam primedbe. Druge primedbe imam na Noletovo sabanisanje posle meca. Prvo, kada pobedi, trenutn reakcija je pogled u nebo, i slanje poljupca, bogu ili precima, nebesima, misticnim kosmickim silama, to se jos ne znaje. Zatim sledi Kinga-Konga urlik. Nemam nista posebno ni jednog ni drugog osim jedne sitnice. Ovim se Nole, kako da kazem, distancira od publike koja je ne raskidivi deo svakog meca i kojoj taj trenutak pobede pripada koliko i pobedniku. A posle se zali da ga publika ne voli. Onda pocne slanje srca na sve strane, ali to je vec kasno, kasno. Noletu ni jedna pobeda sama po sebi ne znaci mnogo ako na neki nacin nije zacinjena necim sto bi je po njegovom misljenju i izboru ucinilo specijalnom. Recimo, mora da se gricne travica i lizne linijska kreda sa terena jer to ukazuje na njegovu neraskidivu vezu sa prirodom i tajnim silama prirode sa kojim je on na ti te im se tako zahvaljuje. Zatim, urlik „sine, volim te najvise na svetu“ da nam kaze koliko mu znaci porodica za razliku od svih nas ostalih koji smo zaceti laboratorijskim putem te niti znamo sta je to porodica, nit znamo da se deca vole. Posle toga, normalno sledi izjava kako je godinama mastao o tome da ga sin bodri sa tribina (masta i da ga cerka bodri ali za to moramo malo da sacekamo). Zatim tu su izjave o teskom periodu usledpovrede i teskog oporavka tokom kog se borio sa svojom psihom, ono sumnje, derpesija, zatim, nada, volja, inat, spas, uobicajna sranja koje slusamo kada neko napravi come back. Dakle, sve u svemu, stari Nole se vratio. Na kraju, nije vazno sta je sve bilo i sta ja mislim o tome, vazno je samo „…da je Srbin na kraju ispao najbolji. Hahahahahaha….“