Španski As o „prokletstvu“ Nikole Jokića: Nešto definitivno nije u redu sa njim i Evrobasketom

„Orlovi“ su izgubili od Finske u osmini finala, a novinar madridskog sportskog lista „AS“ Huanma Rubio se u autorskom tekstu bavio još jednom propuštenom prilikom Nikole Jokića da se okiti medaljom sa Evropskog prvenstva.

„Nešto definitivno nije u redu sa Nikolom Jokićem i Evrobasketom. To je iskrivljena, toksična veza za igrača koji nije navikao na to. Najbolji na svetu, s obzirom da je u najboljim godinama koje su već prošle za Lebrona Džejmsa, Stefena Karija i Kevina Durenta, moraće da se navikne na život sa neočekivanom činjenicom: nema medalju sa Evropskog prvenstva. A nema druge šanse za to, sve do 2029. godine, u Španiji. Tada će imati 34 godine. Ostale su četiri godine, u košarci, čitav život,“ piše Rubio.

Ali prilika je bila sada, ističe on u tekstu za As, u sjaju igrača koji je prosečno beležio 29,6 poena, 12,7 skokova i 10,2 asistencije prošle sezone u NBA.

„Brojke koje su izgledale nemoguće. Njegovo mesto među najvećima nije upitno. On ima priznanje za najkorisnijeg igrača finala. I već je bio sedam puta Ol star NBA igrač u deset godina koliko igra u najkvalitetnijoj ligi na svetu. A u poslednjih pet godina, tri puta je bio najkorisniji igrač NBA lige. Da bismo to stavili u perspektivu, tri puta su tu nagradu osvojili Medžik Džonson, Leri Bird i Mozes Meloun. Ako osvoji četvrtu, biće u „ligi“ Lebrona i Vilta Čemberlena,“ napisao je za španski list.

Ono što Jokić nema, i ostaće to barem do 34. godine, jeste medalja na Evrobasketu, napominje Rubio.

„Jokić i njegovi saigrači bili su prošlog leta blizu jednog od najvećih podviga u istoriji košarke protiv jednog od najboljih timova ikada, tima SAD, koji je izgledao kao novi Drim tim. Tim koji su predvodile tri gorepomenute legende: Lebron, Kari i Durent, trebalo je da uspostave red u globalnoj košarci nakon katastrofa na Svetskom prvenstvu 2019. i 2023. (sedmo i četvrto mesto),“ piše Rubio.

Srbija je, u istorijskom polufinalu, vodila sa 61:76 i dovela veličanstvenu generaciju igrača do krajnjih granica, podseća on, zatim su osvojili bronzu, drugu olimpijsku medalju za Jokića, koji je već osvojio srebro u Riju 2016. Ali na Evropskom prvenstvu, ništa.

„Jer to je drugi uzastopni kontinentalni turnir na kojem je monumentalni centar prisustvovao kao vodeća figura, samo za nijansu ispred Luke Dončića i Janisa Adetokumba. I, zato je Evrobasket ozbiljan posao, odmah iza leđa druge velike trojke koja već ima veliku težinu u SAD (Alperen Šengun – Lauri Markanen – Franc Vagner). To je takođe drugi put da Srbija gubi u osmini finala; pre tri godine od Italije rezultatom 86:94, a sada od Finske i to rezultatom 86:92,“ ističe Rubio u autorskom tekstu.

On podseća da je legendarni trener Svetislav Pešić (76) morao ponovo da se pokaže u porazu, te podseća da je trener umanjio značaj većeg prisustva i broja navijača na tribinama.

– Prethodne pobede nisu bile zbog atmosfere. Da li mislite da je to razlog zašto osvajate medalje? Pobeđujete zbog svog kvaliteta, zbog načina na koji se pripremate, zbog načina na koji razumete utakmice. Možemo da izmišljamo sve izgovore koje želimo, ali realnost je da za turnir poput ovog morate biti bolje fizički pripremljeni. Nismo bili u najboljem izdanju, i to nam je nedostajalo. Bilo je povređenih igrača, i to je bilo veoma primetno. Drugi su bili bolesni, Jović je imao problema i nije mogao ni da trenira do jutra utakmice. To nisu izgovori, ali na turniru poput ovog morate biti u boljoj formi. Trebalo je da budemo agresivniji, fizički spremniji u situacijama jedan na jedan. U kolektivnoj odbrani. I nije da igrači nisu dali sve od sebe: jesu, sve što su mogli. Šta će se sada desiti? Ne znam. Došli smo ovde po zlato, a niko ne voli da gubi. Ponajmanje mi. Ovo je…Teško, za nas. Mi, a poznajem i naše navijače. Očekivanja su bila veoma visoka. Realno? S obzirom na okolnosti, to nije ni predmet rasprave. Trudili smo se, ali smo naišli na fantastičan tim. Nismo potcenili Finsku. Dobro smo se pripremili za utakmicu, ali ponekad to nije dovoljno, podseća na Pešićeve reči Huanma Rubio u svom autorskom tekstu za As.