Spaski je bio akter šahovskog „meča veka“ sa Fišerom, a Gazda Jezda ih je ponovo spojio za vreme najtežih sankcija Jugoslaviji

Spaski je osvojio titulu svetskog šampiona 1969. godine. U meču u Moskvi je pobedio Tigrana Petrosjana rezultatom 12,5:10,5.

Tri godine kasnije je poražen u finalu borbe za titulu od Amerikanca Bobija Fišera u Rejkjaviku sa 12,5:8,5.

Taj meč je možda bila i šahovska „borba veka“.

U hladnoratovsko vreme na megdan su izašla dva velemajstora, Amerikanac Bobi Fišer i Rus Boris Spaski.

Iako se dugo odlučivalo o mestu susreta dva šahovska velikana, doneta je odluka da poprište borbe bude Rejkjavik u leto 1972. godine.

U prvoj partiji je Fišer izgubio, a Amerikanac nije došao na drugu partiju, odnosno odbio je da je igra, pa je i nju izgubio.

Želeo je da se iz prostorije isključe kamere i sudija ih je zatim premestio u susednu prostoriju.

Tamo je Fišer pobedio, a potom i uspostavio inicijativu u borbi i na kraju slavio rezultatom 12,5:8,5.

Naredna titula 1975. godine pripala je Rusu Anatoliju Karpovu.

Dodelila mu je Svetska šahovska federacija, jer se Fišer povukao iz borbe jer mu nisu bili ispunjeni brojni zahtevi.

Bobi Fišer se potom povukao u ilegalu, a javnosti se pojavio 1992. godine i to na Svetom Stefanu u Crnoj Gori, tadašnjoj Jugoslaviji.

Protivnik mu je ponovo bio Spaski i Fišer je ponovo pobedio, a drugi deo te borbe je bio igran u Beogradu.

Meč je organizovao Jezdimir Vasiljević, nekadašnji vlasnik propale „Jugoskandik banke“, poznatiji u javnosti kao „Gazda Jezda“, a priča se da je dao izdašnu ponudu da bi se ovaj meč održao.

Pošto je SR Jugoslavija tada bila pod sankcijama, američke vlasti su protiv Fišera pokrenule istragu zbog kršenja sankcija, a posle godine lutanja u nekoliko država (Nemačka, Japan), starost je proveo na Islandu, a preminuo je 2008. godine.

Spaski je završio filološki fakultet, studije žurnalistike.

Otac mu je bio vojno lice, a majka učiteljica.

Majstor je postao 1952., internacionalni majstor 1953, a velemajstor 1955. godine.

Vrlo mlad je ušao u okršaje na najvišem nivou.

Sa 24 godine je postao prvak Sovjetskog Saveza, a samim tim i član olimpijske reprezentacije.

Dva puta je osvojio šahovsko prvenstvo u SSSr (1961. i 1973.), a dva puta izgubio u plej-ofu (1956. i 1963.).

Emigrirao je u Francusku 1976, a 1978. postao francuski građanin.

Od 2012. godine se vratio u Rusiju.

Poslednje godine života je proveo u Moskvi.