Godišnjica jednog od najtužnijih momenata u istoriji fudbala: Zvezdina zvezda je sebe krivila…

Poginula su osmorica igrača: Rodžer Birn, Edi Kolman, Mark Džons, Dejvid Peg, Tomi Tejlor, Džef Bent, Lajam Vilan i Dankan Edvards. Nastradala su i dvojica trenera Tom Kari i Bert Veli, kao i sekretar kluba Valter Krikmer. Nekoliko dana kasnije preminuo je i kapetan aviona. Nesreću u Minhenu nisu preživela ni osmorica novinara koja su pratila slavni engleski klub.

Junajted je uprkos nesreći te sezone nastavio takmičenje u Evropi, ali je u polufinalu Kupa evropskih šampiona izgubio od Milana.

Čuvenih „Bezbijevih beba“, koje su dva dana ranije zahvaljujući remiju na stadionu JNA eliminisale beogradske crveno-bele, večno se sećao i legendarni Dragoslav Šekularac, koji je preminuo 5. januara 2019. Neponovljivi dribler bio je akter meča, 4. februara 1958, u kojem je Zvezda propustila nekoliko prilika da pobedi i izbori majstoricu.

– Sve u vezi s tim danima neizbrisivo je urezano u moje pamćenje. Bili su to vrhunski fudbaleri i sjajni momci i prijatelji – prisećao se Šekularac.

Zvezdina zvezda često je sebe krivila za ono što se desilo u Minhenu.

– Utakmica je bila neverovatna, Mančester je vodio sa 3:0, a onda smo mi uspeli da izjednačimo i imali smo prilike za potpuni preokret. Najbolja šansa je bila moja, ma stopostotna! Ali, promašio sam i oni su se plasirali u polufinale. Pošto nas je Junajted prethodno dobio na „Old Trafordu“ sa 2:1, da sam ja pogodio za 4:3 igrala bi se majstorica, najverovatnije tri dana kasnije u Italiji. Oni se u tom slučaju ne bi vraćali kući iz Beograda… Ma, ko zna koliko puta sam sebi rekao: „E, Šeki, kud bre nisi bio bolji golgeter, svi ti momci bi ostali živi da si zatresao mrežu“ – sa setom u glasu govorio je Dragoslav Šekularac.