Kaipirinja, trava, koka…

Nisam mogla dugo da držim oči zatvorene. Ne spava mi se, a i o čemu da maštam i sanjam kad je nemalo sve preda mnom. Doduše, u trenutku otvaranja očiju preda mnom su mahom bile guze. One brazilske, sa Karnevala, o kojima slušamo i čitamo. Postoje. Baš onakve kakvim ih i muški, a kapiram da je sad u Srbiji više nego politički korektno da kažem i deo ženskog sveta, zamišlja. Upakovane u tange, kao sa reklame. E sad da li su prave ili “punjene” je već pitanje…Ali, nije ni važno, postoje.

Vid je oteo snagu svih čula za sebe. Postao je supervid. Opažanje je išlo do granice pristojnosti. U pričamo o lepim Brazilkama, muškarci su nepravdano potcenjeni. Po šetalištu popločenom mozaikom talasa na skejtbordu jezdio je superfrajer. U uskom crnom odelu, u beloj košulji, sa tankom crnom kravatom i u uglancanim crnim cipelama. U konkurenciji svih pejzaža Rija, ovaj mi se činio najlepšim.
U ludom i čudovišnom gradu je leto i kad je zima, i nema onoga “od ponedeljka vežbam, stiže lepo vreme”. Biti fit je pitanje pristojnosti. Dok je ”žiri” zasedao i pravio uži izbor za mis i mistera plaže, mešali su se zvuci snažnih talasa Atlantika i još snažnijih povika lokalaca. Mileli su svuda oko nas i u svakom minutu su nam nešto nudili. Prekidali su važnu diskusiju. “Nao tenho dinheiro”, teralo ih je od nas.
Mora da je ovo doba dana kada prodaje ide najbolje. Ovde ima više takmičara i disciplina nego na Olimpijskim igrama. Odjednom ih je bilo na sve strane. Moguće da su bili tu i malo pre. Fokus nam se pomerio i čulo sluha pojačalo. “Kaiprinja, agva, asai, nešto, nešto”, prva tri iz asortimana viknu glasno, druga dva ispuste tek kad ti se približe… Odustali smo od taktike – nemam novac. Već u narednom minutu prodavac je stajao pred nama i ponovio: Kaipirinja, marihuana, koka… “Krofne, krofne sa čokoladom”, odgovorio mu je kamerman Ivan.
Čulo mirisa se pojačalo. Svuda uonakolo se osećala trava i to ne one pokošena. Crte niko nije izvlačio, vukla su ih samo deca, nekakvim štapovima po pesku. Crtali su u ritmu nama nerazumljive bosanova pesme čiji je savršeni zvuk na momente prekidao vetar…
Kome je još do Igara, pored ovih igara koje u Riju neprestano traju.