Ključni faktor – ekonomija

 Ali poznato je da su istraživači sa Poslovne škole Tak (Tuck School of Business) pri Univerzitetu Dartmut (Hanover, NJu Hempšir, SAD) takođe u igri. Kamila Gonzales, diplomac škole, objavila je predviđanja koliko će zlatnih, a koliko ukupno medalja osvojiti svaka od zemalja učesnica na Olimpijadi 2016, zasnovana na metodu predviđanja koji su razvili profesor Endrju Bernard sa Taka i još jedan njegov kolega pre više od 10 godina.

NJihov metod predviđanja uspeha pojedinačne države na Olimpijadi neverovatno je jednostavan, ali istraživači tvrde da je i najprecizniji model koji postoji. Kažu da je predvideo ukupan broj medalja na londonskoj Olimpijadi sa tačnošću od 98 odsto.

Za 2016, njihov model predviđa da će Sjedinjene Države biti prve na listi, sa ukupno osvojenih 105 medalja, ispred Kine sa 89, Britanije sa 67, Rusije sa 62 i Nemačke sa 48. Pored toga, predviđaju da će SAD osvojiti najviše zlatnih medalja, 48, i da će ih slediti Kina sa 38. U objavljenim rezultatima istraživanja Švajcarska i Turska sa po šest osvojenih medalja su poslednje pomenute, te se pretpostavlja da će svi ostali, uključujući i Srbiju, osvojiti manje odličja.

Ono što je očaravajuće u vezi sa njihovim metodom je činjenica da se on ne zasniva na bilo kakvom poznavanju sportova ili samih takmičara. Umesto toga, on se uglavnom svodi na ekonomiju.

Raspodelu medalja predviđaju koristeći samo četiri činioca: broj stanovnika posmatrane države, njen uporedivi nivo bogatstva, uspeh na prethodnim Olimpijadama i podatak o tome da li je posmatrane godine bila zemlja domaćin.

Broj stanovnika je važan jer, što je on veći, to je veći potencijalni skup talentovanih sportista na koje država mora da se osloni. Ipak, stanovništvo samo po sebi nije ključni činilac – uostalom, nje baš da su Kina, Indija, Indonezija i Bangladeš uvek u vrhu tabele osvajača olimpijskih medalja.

Razlog leži u tome što bogatstvo jedne zemlje, koje istraživači mere kao prihod po glavi stanovnika, takođe igra veliku ulogu. Posmatrajući samo čist, sirovi talenat, očekivalo bi se da su potencijalni olimpijci ravnomerno raspoređeni u svetskoj populaciji. Međutim, da bi se talenat razvio, zemlji su potrebna određena sredstva – urbani prostor i novac za investiranje u infrastrukturu potrebnu sportistima, kao što su bazeni i fudbalski tereni, kao i slobodno vreme za decu da se bave sportom.

Prema istraživačima, ova dva činioca, bogatstvo i stanovništvo, ponekad mogu da zamene ili nadoknade preostale činioce. Na letnjoj Olimpijadi koja je održana 2012. u Londonu, na primer, Indija – prilično naseljena zemlja sa relativno niskim prihodima po glavi stanovnika – osvojila je približno isti broj medalja kao Švajcarska, veoma mala ali bogata zemlja. Kina, koja je po ukupnom broju osvojenih medalja na poslednjim Olimpijskim igrama bila na drugom mestu, odmah posle SAD, ima relativno nizak prihod po glavi stanovnika, ali to nadoknađuje ogromnim brojem stanovnika, kojih ima najviše na svetu.

I dok stanovništvo i bogatstvo objašnjavanju veći deo rezultata na Olimpijadi, otprilike jednako doprinoseći krajnjim rezultatima, istraživači smatraju da postoji još nekoliko činilaca koji se moraju uzeti u obzir. Jedan od njih je takozvana „prednost domaćeg terena“, koja, prema podacima, ima značajan uticaj na Olimpijskim igrama. Sportisti mogu biti motivisaniji da nastupaju pred oduševljenom publikom koju čine njihovi sunarodnici, a zemlje domaćini često imaju primat u uvođenju novih sportova u kojima se same ističu.

Na kraju, ispostavlja se da i prethodni nastupi takođe predskazuju buduće uspehe. To je delimično tako zato što talentovani treneri i sportisti „traju“, naginju ka tome da se takmiče i pobeđuju na više Olimpijada.

Zanimljivo je da su istraživači otkrili da su u vreme komunizma zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza imale uvećan broj medalja, jer su sovjetske satelitske države osvajale oko tri odsto više medalja nego što model predviđa. Ovaj efekat više nije prisutan, ali istraživači kažu da predstavlja dokaz da je komunistički blok bio posebno uspešan u mobilizaciji resursa za „fabrikovanje“ zlatnih medalja.

Ove godine ne očekuje se da će Brazil imati mnogo koristi od toga što je zemlja domaćin, kao što je to bio slučaj sa nekim prethodnim domaćinima, poput Kine i Velike Britanije. „Brazil nije osvojio mnogo medalja na prošloj Olimpijadi“, kaže Gonzales. „Morate imati resurse i morate njima upravljati. Brazil nema previše visoka primanja po glavi stanovnika, i nema mnogo svojih investicija namenjenih sportu i sportistima“.

Uzevši sve u obzir, Gonzales kaže da su veoma sigurni u performanse modela za ovu Olimpijadu. Ipak, postoji doza neizvesnosti. U poređenju sa igrama u Londonu, značajno su umanjili ukupan broj ruskih medalja, zbog doping skandala koji je zabranio učešće na takmičenjima njihovim atletskim timovima. Rusiji bi mogao u potpunosti biti zabranjen nastup na igrama – a Gonzales kaže da bi to uvelo mnogo neizvesnosti u model.

„Može se desiti i nekoliko iznenađenja. Na neki način, to bi moglo da učini igre ravnopravnijim, jer ako je odsutan veliki osvajač zlatnih medalja, druge zemlje dobijaju priliku“.